Teška vremena utiču na decu, biznis zajednica može da pomogne

Oko 36 miliona dece raseljeno je iz svojih domova, što je najveći broj u istoriji. Biznis zajednica može značajno da utiče na kvalitet života dece, ali i mladih kojima je potrebna radna praksa, poručeno je na konferenciji koju je organizovao UNICEF povodom 10 godina od usvajanja Principa poslovanja i prava deteta (PPPD).

Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji rekla je da više od 400 miliona dece živi u konfliktnim područjima, a procena je da milijarda dece živi u zemljama podložnim velikim ranjivostima od uticaja klimatskih promena.

Ona je navela da je potrebno dosta uraditi u teškim vremenima, tokom kriza koje utiču na decu.

„Humunatrane krize nisu ograničene na granice jedne države, konflikti i krize u jednoj zemlji mogu da utiču na decu koja su hiljdama milja daleko. Primer je rat u Ukrajni koji utiče na živote dece u Africi. Zbog rata i krize izazvane pandemijom, rizik od siromaštva, nejednakosti i ranjovosti je porastao u mnogim zemljama na svetu, ali i u Srbiji“, rekla je ona.

Direkrorka UNICEF-a poručila je da biznis zajednica može da napravi razliku u životu dece, a da su kompanije u Srbiji kroz svoje poslovanje, znanje i veštine postigle značajne rezultate za decu.

Ona je navela da su prošle godine UNICEF i partneri iz biznisa ojačali institucionalne kapacitete četiri perinatalna centra u Srbiji, i na taj način pomogli da 6.000 prevremeno rođene dece preživi.

Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Nina Glišić, predstavnica Omladinskog odbora UNICEF-a, ukazala je da biznis sektor ima veliki uticaj na mlade i decu u Srbiji.  Prema njenim rečima, proces dolaska na tržište rada za mlade je veoma stresan.

Mladima u Srbiji treba dve godine da nađu posao za koji su se školovali, dok je u Evropi taj period pet meseci, podsetila je ona.

Ona je ukazala da su mladi, po anketama u kojima su pitani o zapošljavanju i statusu na tržištu rada, rekli da je kvalitetna radna praksa u 45 odsto slučajeva ono što bi njih ohrabrilo.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji, naveo je da je trenutni Zakon o radu na snazi od 2005. godine, i da je Srbija jedina zemlja u tranziciji koja zakon o radu ozbiljno menja jednom u 20 godina.

„Mi se u Srbiji borimo tri godine da proguramo listu opasnih proizvoda za decu i ne uspevamo, listu lakog rada za decu smo napravali. I za tu listu je potrebno da se usvoji novi Zakon o radu, koji čekamo. Nemamo dovoljno razvijene instrumente za prepoznavanje najgoreg oblika zloupotrebe dečjeg rada u Srbiji“, rekao je on.

Zakon o radu, nije predvideo ništa što bi moglo da se iskoristi, na primer, za situaciju koja je nastala sa kovidom i slično, rekao je on govoreći o tome kako trenutni zakon gleda na fleksibilne oblike rada.

Protić je rekao da je plan da se zakon menja od polovine sledeće godine, kroz jedan evropski „twinning“ projekat, a u najboljem slučaju da proces počne polovinom 2023. godjne. Tako da novi zakon o radu neće biti gotov do kraja 2024, početka 2025. godine.

Protić je rekao da dve milijarde ljudi u svetu radi na crno. 

On je rekao i da je više od 50 miliona ljudi u robovskom radu koji vredi 150 milijardi dolara godišnje.

Mladi koji odlaze: Treba se boriti sam u svetu