Teže i skuplje zaduživanje Srbije, prodato samo 13 odsto obveznica

Interesovanje investitora je splaslo za kupovinu srpskog duga, a više je razloga koju opterećuju ekonomiju zemlje trenutno. Pošto se i inače Srbija zaduživala da bi većim delom pokrila stare dugove, sada će biti naterana da se zadužuje skuplje ukoliko se nastavi manjak interesovanja. U tom slučaju, sa manjom likvidnošću ili će da se zaduži kod lokalnih banaka (što je skuplje), ili ponudi više prinose investitorima i kratkoročnije hartije od vrednosti dok se situacija ne smiri na tržištu. Ali ovo može biti i početak mnogo težih problema ukoliko se prinosi značajno uvećaju na tržištu obveznica.

Kako prenosi magazin Biznis, interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na današnjoj aukciji izuzetno slabo pa je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara prodajom ovih hartija od vrednosti, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug.

Preliminarni plan Ministarstva fianansija bio je da na aukciji proda obveznice u ukupnoj vrednosti 20 milijardi dinara, ali je kupaca bilo za svega 266.951 obveznicu nominalne vrednosti 10.000 dinara, odnosno 13 odsto ukupne ponuđene vrednosti ovih dužničkih hartija.

Zbog slabije tražnje, zaduživanje države je poskupelo pa su obveznice prodata po stopi prinosa od 4,55 odsto. Kuponska stopa je, podsetimo, 4,5 odsto.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 2,93 milijarde dinara a reč je o reotvorenoj emisiji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2030. godine. Prvi put je emitovana 28. jula 2025. godine. Obim emisije iznosio je 32,4 milijarde dinara.

Državne obveznice na naplatu dospevaju 30. jula 2030. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se godišnje i to svakog 30. jula do datuma dospeća, navodi Uprava za javni dug.

Kreditni rejting i banke

Ovo je bila prva aukcija nakon što je rejting agencija Moody’s donela odluku o snižavanju izgleda (outlook) za kreditni rejting Srbije sa pozitivnih na stabilne, ali i u jeku krize na Bliskom istoku u okruženju naglog i visokog poskupljenja energenata i pojačane nesigurnosti.

Iako je interesovanje investitora za državne obveznice već neko vreme bilo veliko a država je uspevala da postigne i nešto nižu cenu zaduživanja, današnje slabo interesovanje ne mora da ukazuje da se tražnja ohladila, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.

“Moguće je da ovo ima veze sa komešanjima na globalnom tržištu pa je bankarski sektor bio obazriv ali i ne mora da znači. Svakako je ovo mali uzorak da bi se izvlačili zaključci”, kazao je Gujaničić.

Dosadašnji učinak srpskih obveznica u poslednjih godinu dana bio je obeležen solidnom tražnjom. Dok su početkom prošle godine prinosi na petogodišnje hartije često prelazili pet odsto, stabilizacija inflacije i bolji kreditni rejting zemlje omogućili su Ministarstvu finansija da obezbedi zaduživanje po nižim stopama i od kuponskih 4,5 odsto.

Nemogućnost da se u dovoljnoj meri zaduži na tržištu kapitala verovatno će državu usmeriti na nove vidove zaduživanja, pre svega na banke i po nepovoljnijim uslovima nego na tržištu kapitala.

Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje, aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.

Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12 odsto nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra. Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.

Najveći deo javnog duga Srbije koji iznosi oko 39,3 milijarde evra i dalje se nalazi u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala.

Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dotigli 4,7 milijardi evra.

Novo zaduživanje pred praznike: Država proširila emisiju 12-godišnjih obveznica na 450 miliona evra