Toplotno zagađenje reka u Srbiji iznad propisanih granica

Temperatura vode u rekama nizvodno od velikih zagađivača – industrijskih postrojenja i termoelektrana – za nekoliko je stepeni viša nego uzvodno. U Srbiji je u toku letnjih meseci ovo zagrevanje veoma izraženo, dok je na nekim rekama  prekoračena maksimalna temperatura koja je propisana direktivom Evropske unije, piše Milica Jovčevski, asistentkinja na Mašinskom fakultetu za portal Klima 101.

Čest uzrok toplotnog zagađenja je korišćenje vode kao rashladnog sredstva u elektranama i industrijskim proizvođačima.

Toplotno zagađenje predstavlja pogoršanje kvaliteta vode bilo kojim neprirodnim procesom koji menja temperaturu vode u okruženju. U rekama je često uzrokovano ispuštenom zagrejanom vodom koja se koristi za hlađenje u industrijskim objektima, termoelektrana i hemijskim postrojenjima. Ta voda se vraća nazad u prirodni vodotok, što menja njenu temperaturu, a samim tim i nivo kiseonika što može imati katastrofalne efekte na lokalne ekosisteme i zajednice.

Toplotno zagađenje dalje dovodi do porasta nivoa organskih materija, fekalnih bakterija kao i toksina što može dovesti do ubijanja ribe.

Visoke koncentracije fekalnih bakterija mogu ograničiti upotrebu vode, a smanjeni rastvoreni kiseonik može izazvati direktnu smrtnost mnogih vodenih organizama. 

Sva postrojenja su u obavezi da kontrolišu temperature vode pre vraćanja u prirodne vodotokove, što predstavlja veliki trošak mnogim firmama, ali se moraju pridržavati kako bi sačuvali životnu sredinu.

U Republici Srbiji čak 70 odsto termoelektrana koriste protočni tip hlađenja a upravo ovaj tip hlađenja kondenzatora doprinosi velikom toplotnom opterećenju prirodnih vodotokova. 

Termoelektrane su smeštene na obalama velikih reka kao što su Dunav, Sava, Velika Morava, a u letnjim mesecima osim što je temperatura vode povišena usled povećane temperature vazduha, bitno je naznačiti i da je protok reke smanjenog kapaciteta.

Zbog toga dominantnu ulogu u oblasti ulivanja zagrejane vode iz termoelektrane u prirodni vodotok upravo uzima ta zagrejana voda, pa na određenim lokalitetima, na samoj površini vode dolazi do jako velikog zagrevanja.

Na svim rekama u Republici Srbiji nalaze se merne stanice sa kojih je moguće očitati temperature vode na dnevnom nivou. Pa tako na obalama reke Save smeštene su termoelektrane najvećeg proizvodnog kapaciteta u Srbiji – termoelektrane Nikola Tesla koje su sastavljene iz TE Nikola Tesla A i Nikola Tesla B. Obe ove termoelektrane pri radu pod punim kapacitetom za potrebe hlađenja kondenzatora koriste 92 kubna metra vode u sekundi.

Temperatura reke Save je u stalnom porastu nakon što voda protekne pored ove termoelektrane  viša je i od 28 stepeni celzijusa, temperature koju upravo EU Direktiva propisuje kao najvišu koja sme biti na površini vode. 

Grupa autora je ustanovila da se temperatura reke Save povisi za čak 9,4 stepena prilikom hlađenja kondenzatora.

Usled klimatskih promena, povećanja temperature vazduha doći će i do povećanja temperature vode, a sve to će usloviti da se temperature Save povisi i za više od 10 stepeni i vrlo nepovoljno će uticati na rečni ekosistem.

Na Mašinskom fakultetu u Nišu se trenutno vrši analiza kako iskoristiti tu otpadnu toplotu, za dobijanje dodatne energije. Na ovaj način bi se smanjilo toplotno zagađenje i povećala bi se energetska efiksanost same termoelektrane. 

Iako postoji mnogo negativnosti koje utiču na prirodne ekosisteme, ljudska populacija u velikoj meri zavisi od rada industrije i elektrana koje izazivaju toplotno zagađenje. Međutim, efekti toplotnog zagađenja na ekosisteme su jako bitni, zbog toga treba da težimo da iskoristimo ovakav vid energije i samim tim smanjimo negativan uticaj na životnu sredinu.