Trampova politika Americi donosi inflaciju, rast i skuplje uvozne proizvode

Trampova ekonomska politika potencijalno nosi niz inflatornih rizika i potencijalnih poremećaja u privredi, a tržište kapitala bi moglo reagovati volatilno, posebno u sektorima koji su direktno pogođeni carinama i smanjenjem radne snage. Ukoliko se inflatorni pritisci intenziviraju, FED, američka centralna banka, verovatno bi zadržao visoke kamatne stope, što bi ograničilo investicije i rast – a reflektovalo bi se na sva globalna finansijska tržišta, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Danilo Pavićević, finansijski analitičar u brokerskoj kući Momentum Securities.

Tramp je u svom ekonomskom manifestu izneo plan za uvođenje opštih carina od 10 do 20 odsto na uvezene proizvode iz svih zemalja, dok bi u slučaju kineskih proizvoda uveo carine od čak 60 odsto.

Pavićević kaže kako bi „ovo uvođenje carina moglo direktno da utiče na skok cena uvezenih proizvoda, što bi podstaklo domaću proizvodnju – a implicitno bi uticalo na povećanje potrošnje“.

S druge strane, on objašnjava kako bi više cene uvezene robe izazvale inflatorni pritisak koji bi se posebno odrazio na skok cena u sektorima gde su uvezene komponente ključne – elektronika i bela tehnika.

„Ovakav inflacioni pritisak bi mogao podstaći FED na zadržavanje visokih kamatnih stopa kako bi obuzdao inflaciju, što bi dodatno opteretilo ekonomiju i pritisnulo tržišta kapitala“, smatra Pavićević.

Uskoro ugroženi lanci snabdevanja u SAD?

Uvođenje carina koje je Tramp zamislio bi se odrazilo u velikoj meri na lance snabdevanja kompanija, a poseban šok bi pogodio one industrije koje zavise od proizvoda uvezenih iz Kine – pod uslovom da nova administracija zaista nametne veće carine kineskim proizvodima.

„Trampove tarife bi verovatno primorale kompanije da preispitaju svoje lance snabdevanja, smanjujući zavisnost od Kine – što bi moglo dovesti do povećanja troškova zbog prenosa proizvodnje u druge zemlje ili domaće kapacitete, a što može (makar kratkoročno) poremetiti lanac snabdevanja i povećati troškove za kompanije“, kaže Pavićević.

Kompanije koje ne budu u stanju da pređu na nove dobavljače bez značajnih dodatnih troškova mogle bi biti pod pritiskom da prenesu te troškove na potrošače, što dodatno povećava inflaciju, dok bi veliki giganti definitivno dugoročno ostali netaknuti ili čak ubirali plodove ovakvih odluka.

Pavićević navodi kako indeksi poput S&P 500 i NASDAQ-a ne bi trebalo da osećaju nikakav pritisak jer će kompanije te veličine vrlo brzo da se transformišu i da promene koriste kako njima odgovara, dok bi se „pravi pritisak sveo na mala i srednja preduzeća čija je infrastruktura i proizvodnja zavisila od Kine“.

Izbor Trampa za novog predsednika Amerike izazvao je u sredu kratkoročni šok na tržištu – kada su fjučersi indeksa S&P 500 porasli 1,81 odsto, NASDAQ 100 beleži rast od 2,13 odsto, a Dow Jones ima skok od 3,09 odsto.

Dolazak Trampa će doneti „bum“ poslovnom sektoru

Usled pobede Donalda Trampa tržište očekuje da će doći do „smanjenja regulative“ što bi moglo uticati na rast poslovnog sektora.

„Smanjenje regulative može stimulisati poslovnu aktivnost, jer niži troškovi usklađivanja mogu omogućiti kompanijama veću fleksibilnost i podstaći ulaganja – što bi moglo pozitivno uticati na kratkoročni rast zarade kompanija, što bi doprinelo povećanju cena akcija, i to posebno u sektorima kao što su finansije, energetika i građevinarstvo“, kaže Pavićević za Novu Ekonomiju.

Sa druge strane, on navodi i kako smanjenje regulative nosi rizik preteranog ekonomskog rasta koji može dovesti do „pregrevanja ekonomije“ – posebno ako su inflacioni pritisci već prisutni zbog carina i skupljih uvoznih proizvoda.

Potencijalni šok na tržištu rada usled odlaska migranata iz SAD?

Donald Tramp je jasno izneo svoj stav prema migrantima – „masovne deportacije“, odlazak iz Sjedinjenih Država.

Nesumnjivo je da bi deportacija miliona imigranata mogla značajno uticati na ponudu radne snage u sektorima poput građevinarstva, ugostiteljstva i poljoprivrede.

„Smanjenje dostupnosti radne snage moglo bi povećati zarade u ovim industrijama, ali i troškove, što bi dodatno podstaklo inflaciju“, navodi Pavićević.

Na tržištima kratkoročni „rodeo“ nakon Trampove pobede