Tramp uvodi carine i do 250 odsto na lekove: Evropa planira selidbu fabrika u SAD, a da li će i Srbija biti u problemu?

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će SAD prvo uvesti „nisku carinu“ na uvoz farmaceutskih proizvoda, pre nego što je u roku od 18 meseci povećaju na 150, a kasnije i na 250 odsto, u pokušaju da podstaknu domaću proizvodnju. Ipak, kada je Srbija u pitanju, nema razloga za brigu, jer naš izvoz nije fokusiran na Ameriku, smatraju stručnjaci. Za to vreme, velike evropske kompanije planiraju da ulože milione u SAD, kako bi lekove za američko tržište mogli da proizvode tamo.

„Za godinu dana, godinu i po maksimalno, ide na 150, a zatim na 250 odsto, jer želimo da se lekovi proizvode u našoj zemlji“, rekao je Tramp u intervjuu za CNBC, ali nije precizirao kolika će biti početna carinska stopa.

On je rekao da je već pozvao 17 najvećih farmaceutskih kompanija da do 29. septembra ponude svoje lekove američkom sistemu Medikejd po najnižim cenama koje nude u razvijenim zemljama.

U februaru je, podseća Rojters, Tramp rekao da bi sektorske carine na farmaceutske proizvode mogle da krenu od „25 odsto ili više“, uz značajan rast tokom godine.

Farmaceutska industrija upozorava da bi visoki nameti doveli do znatnog poskupljenja lekova u SAD, potencijalnih nestašica i pada ulaganja u istraživanje i razvoj, naročito kod proizvođača generičkih lekova sa malim maržama.

Šta to znači za Srbiju?

Pre svega, potrebno je znati da najveće farmaceutske kompanije koje posluju u Srbiji zapravo pripadaju evropskim grupacijama. Tako je, recimo, Hemofarm deo nemačke Štade, dok Galenika pripada luksemburškom fondu Aelius iza koga stoji brazilska farmaceutska kompanija EMS. Ipak, stručnjaci smatraju da trenutno nema razloga za brigu, jer Srbija nema veliki izvoz za Ameriku.

Konkretno, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz farmaceutskih proizvoda iz Srbije iznosio je u prošloj godini oko 408 miliona evra. Međutim, izvoz u Sjedinjene Države daleko je manji. Tako je iz Srbije u SAD prošle godine izvezeno medicinskih i farmaceutskih proizvoda u vrednosti od samo 10.000 evra, pokazuju podaci RZS-a.

Miodrag Babić, nekadašnji generalni direktor Hemofarma, kaže za Novu ekonomiju da je Srbija uspela da registruje pojedine lekove u SAD, ali da se oni tamo više ne prodaju. Zbog toga sada nema bojazni da će Trampove carine značajno pogoditi srpske farmaceutske kompanije.

“Rekao bih da nas ovo apsolutno neće pogoditi, jer Srbija gotovo da nema izvoz u SAD”, kaže Babić i objašnjava da ni evropske firme koje drže farmaceutske kompanije u Srbiji, poput nemačke Štade koja drži Hemofarm, nemaju izvoz u SAD.

Istog je stava i Nebojša Vujović, koji je bio bio je generalni direktor firme „Hemofarm USA“ sa sedištem u Vašingtonu.

“Teško da će ova mera nas da pogodi, mi praktično ništa ne izvozimo u SAD. Hemofarm je odavno imao dva leka tamo, koja je odobrila američka Uprava za hranu i lekove, koja je zaista rigorozna. Bili smo na putu da odobre i treći, ali je onda Štada preuzela Hemofarm i obustavila poslovanje sa SAD. Sada Hemofarm nema ništa što izvozi u Ameriku, a i ostale kompanije u Srbiji imaju neka druga tržišta”, kaže Vujović za Novu ekonomiju.

On dodaje i da generalno u regionu nema farmaceutskih kompanija koje izvoze u Ameriku, osim hrvatske “Plive”.

“Kod nas najbolje funkcioniše izvoz oružja, a lek je suprotno tome”, kaže Vujović.

Evropske kompanije šire proizvodnju na Ameriku

Akcije evropskih farmaceutskih kompanija pale su na najniži nivo u poslednja četiri meseca, nakon što je Tramp najavio uvođenje carina na uvoz lekova, objavio je Gardijan. Najveće gubitke na nemačkim berzama pretrpeo je nemački Bajer, čije su akcije u sredu pale za 9,9 odsto, nakon što je kompanija prijavila pad bruto profita od pet odsto u prvoj polovini godine.

Pod pritiskom Bele kuće su i kompanije poput Fajzera, AstraZeneke i GSK-a, od kojih se očekuje da smanje cene lekova na recept u Americi.

Fajzer i Moderna, kao značajni proizvođači mRNK vakcine, kojoj se pripisuje zasluga za okončanje pandemije kovida, mogle bi da se nađu u problemu i zbog toga što je američko Ministarstvo zdravlja na čelu sa Robertom F. Kenedijem Mlađim najavilo da obustavlja razvoj ovih cepiva u okviru svoje jedinice za biomedicinska istraživanja. Kenedi je rekao da će Agencija za napredna biomedicinska istraživanja i razvoj, koja je tokom pandemije obezbedila milijarde dolara za razvoj vakcina, raskinuti 22 federalna ugovora za vakcine zasnovane na mRNK tehnologiji.

A neke farmaceutske kompanije već su najavile ulaganja u proizvodnju na američkom tlu. AstraZeneka, najvrednija britanska kompanija, objavila je da će investirati 50 milijardi dolara u SAD i saopštila da će uskoro moći da proizvodi sve svoje lekove za američko tržište unutar zemlje. Birtanski GSK takođe planira da uloži, kako je najavljeno, desetine milijardi dolara u SAD u narednih pet godina.

Švajcarske kompanije Roš (Roche) i Novartis, kao i američke Džonson i Džonson i Eli Lilly, takođe ulažu u proizvodnju lekova u SAD.

Le Mond: EU predala političku pobedu Trampu kako bi izbegla trgovinski haos