Tražnja stanova veća od ponude, ko su ti „silni kupci“?

U ovoj godini neće doći do pada cena nekretnina, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta.

„Eventualno bi mogle da uspore rast i da se stabilizuju na nekom nivou. Ako ne dođe do nekih nepredviđenih i dramatičnih događaja, mislim da se cene nepokretnosti neće značajnije smanjiti tokom ove godine“, rekao je Molnar za Radio Beograd 1, a preneo RTS. 

.Na pitanje ko su silni kupci zbog kojih je tražnja stanova na prvom mestu veća od ponude, Molnar kaže da se mogu svrstati u nekoliko grupa.

„Na prvom mestu, to su ljudi koji imaju neku deviznu ušteđevinu, pa u ovim uslovima nestabilnosti, straha, panike, beže u neka realna dobra, a na našem tržištu tradicionalno, nepokretnosti važe za sigurna ulaganja, jer druge tržišne opcije nisu razvijene, prosto nemate mnogo izbora kao na drugim finansijskim tržištima“, kaže profesor.

S druge strane, kako navodi, tu su migracije prevashodno mlađeg stanovništva iz ruralnih u urbana područja, iz manjih u veće gradove.

„Tu su i oni koji već dugo plaćaju rentu i shvataju da bi za isti taj novac mogli da kupe sopstvene kvadrate, posebno što su kamatne stope za stambene kredite na rekorno niskom nivou, a svi parametri po kojima se ocenjuje bankarski sektor su dobri i stabilni. Naravno, ne treba zaboraviti i jedan deo novca koji je stečen nekim nelegalnim aktivnostima koji takođe po tradiciji završava u nekretninama“, ističe Molnar.

Treba biti obzriv, kaže on, kada se razmatra kupovina za keš, koja podstiče pitanje „odakle taj keš“, jer tu situacija nije toliko jednostavna. On se, kako kaže, najviše generiše na samom tržištu nepokretnosti. 

„Neko ima neku kuću u Čačku, Somboru, Zrenjaninu… ili poljoprivredno zemljište na ruralnom području, proda to, dođe do određene gotovine, na to doda neku ušteđevinu, a još jedan, nedostajući deo obezbedi ili putem nekog stambenog kredita ili putem keš-kredita koji se ne vidi u stambenim kreditima u izvodima banaka. Znači, kada je neko gotovinski kupac, to ne znači da u banci ima sto posto iznosa, pa podigne 50, 60, sto hiljada evra i kupi stan u Beogradu ili Novom Sadu. Puno tog keša se generiše tako što se prvo nešto proda, pa se onda kupi nešto drugo. Zato takva kupovina nije u svom neto izrazu baš tolika koliko se predstavlja“, zaključuje Molnar.