Treće najtoplije leto u Srbiji, najgore prošla Vojvodina

Najgore je po svemu sudeći prošla Vojvodina, gde je u toku letnjih suša bio oboren čitav niz neprijatnih rekorda.

U Novom Sadu, Paliću, Kikindi i Banatskom Karlovcu leto 2022. bilo je najtoplije leto od kad postoje merenja, dok je u Beogradu ovo bilo treće najtoplije leto od 1888. godine.

Za meteorologe letnja sezona počinje 1. juna i završava se 31. avgusta.

Dugo vrelo vojvođansko leto

U Novom Sadu je srednja temperatura vazduha ovog leta bila čak 24,5 stepeni Celzijusa, što je za više od 2,5 stepeni toplije od proseka u poslednjih trideset godina.

Tome su kumovali najpre mnogobrojni tropski dani, oni sa najvišom temperaturom preko 30 stepeni, kao i dva toplotna talasa, krajem juna i sredinom avgusta, tokom kojih su u Novom Sadu uslovi danima bili u kategorijima veoma i ekstremno toplo (preko 35 stepeni).

Mada je Novi Sad rekorder po odstupanju od normale, u čitavom Banatu je ovog leta bilo ekstremno toplo: u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Zrenjaninu su oboreni rekordi broja takozvanih tropskih dana.

U Banatskom Karlovcu je 23. jula izmerena i najviša temperatura ovog leta – 40,6 stepeni.

Leto 2022. u Vojvodini bilo je i izrazito sušno: RHMZ ocenjuje Novi Sad, Zrenjanin, Banatski Karlovac kao sušne, a Sombor kao veoma sušan.

Naime, u Somboru je tokom leta palo tek 94,7 mm kiše, što nije ni polovina letnje normale.

Sušno je bilo i u nekim delovima centralne i zapadne Srbije kao što su Valjevo i Požega. Posledice suše u Vojvodini biće nažalost veoma vidne pred jesenje žetve.

I dok su severni krajevi zemlje bili veoma sušni, na jugu je situacija bila drugačija, pa je tako ovo leto za Dimitrovgrad i Niš označeno kao veoma kišno.

Istorijska analiza

Međutim, ovogodišnji proseci i pojedini ekstremi pričaju samo jedan deo priče.

Naime, po izveštaju RHMZ, 9 od 10 najtoplijih leta u Srbiji izmerenih od 1951. godine do danas, zabeleženo je posle 2000. godine.

Čak šest najtoplijih leta u više od 70 godina bilo je samo u poslednjoj deceniji. Njima se, na trećem mestu, pridružuje ova, 2022.

Sa druge strane, ako posmatramo najhladnija leta, nijedno u ovom milenijumu nije među prvih 20. Štaviše, najskorije “top 20” najhladnije leto u Srbiji bilo je davne 1989. godine.

Jednom kada se referentni okviri pomere, brojke se upadljivo povećavaju.

Primera radi, u odnosu na period 1961-1990. godine, ovo leto je u Beogradu bilo prosečno toplije za čak 4,2 stepena Celzijusa, a kada se ovaj period uzme kao referentni, celokupna teritorija zemlje spada u kategoriju ekstremno toplo.

Drugim rečima, i pored godišnjih i geografskih varijacija, Srbija nesumnjivo postaje toplija –  uostalom, kao i ostatak planete.

Ali nije ključ samo u prosečnim temperaturama: broj oborenih rekorda će, po svemu sudeći, nastaviti da raste, jer gotovo svake godine svedočimo  vremenskim ekstremima, od čestih tropskih dana i toplotnih talasa, preko suša do, uostalom, naglih i ekstremnih padavina.

Kako kažu savremeni klimatski modeli, to je očekivani ishod klimatskih promena.

U godinama koje dolaze, možemo očekivati da će nastaviti da raste taj jaz –  između onih najtoplijih leta, koja su mahom skorašnja, i onih najhladnijih, koja su nažalost redom u relativno davnoj prošlosti.