Vesti iz zemlje

20.07.2021. 17:22

Biznis.rs

Autor: Nova Ekonomija

Trećina frimi u Srbiji nema zaposlene

Svako treće privredno društvo u Srbijim odnosno više 31.465 firmi prošle godine nije imalo nijednog zaposlenog, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall, piše Biznis.rs.Najviše takvih firmi ima u ...

Foto: Pixabay

Svako treće privredno društvo u Srbijim odnosno više 31.465 firmi prošle godine nije imalo nijednog zaposlenog, pokazuju podaci regionalne bonitetne kuće CompanyWall, piše portal Biznis.rs.

Najviše takvih firmi ima u sektorima trgovine na veliko i malo (9.578), prerađivačkoj industriji (4.820), stručnoj, naučnoj, inovacionoj i tehničkoj delatnosti (3.892) i građevinarstvu (3.234).

Dok se, u odnosu na 2019. godinu smanjuje broj kompanija bez ijednog zaposlenog u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, izrazito raste u građevinarstvu, gde ih je 50 više u odnosu na godinu pre. Rast broja takvih preduzeća beleži se i u poljoprivredi, ali i prometu nekretnina.

Preko 99% kompanija bez radnika su mikro preduzeća, odnosno njihov poslovni prihod je do 700.000 evra, a vrednost poslovne imovine je do 350.000 evra.

Ovaj vid organizovanja privrednih subjekata je dobar za one koji žele da odrade određene poslove u kraćem roku, pa da se vrate u svoja osnovna zanimanja, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

„To je čest slučaj u građevinarstvu, znam jednog sportskog menadžera koji je osnovao firmu u kojoj nema zaposlenih, a koja mu služi za izgradnju na desetine hiljada kvadrata stambenog prostora. Kada se posao završi, on se vraća u svoj osnovni biznis. Pritom, ako i napravi nekom od poslovnih saradnika štetu, on lično ne odgovara za dugove te firme, već se svi namiruju iz njene imovine, koja je po pravilu simbolična“, kaže Arsić.

Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje

On dodaje da, u ovom broju firmi bez zaposlenih, svakako ima i onih kompanija koje služe za odrađivanje nekog posla koji može da se podvede pod sivu zonu.

„Pretpostavka je i da, na ovaj način, jedan broj poslodavaca pokušava da smanji svoje troškove po osnovu nameta na rad. Iako su nameti na rad u Srbiji mnogo niži nego u većem delu Evrope, moguće je da jedan deo poslodavaca ne želi da angažuje radnike za stalno i prema njima ima obaveze i u vremenima kada, možda, neće biti dovoljno posla“, napominje profesor Arsić.

Da je baš taj primer veoma prisutan u građevinarstvu potvrđuje potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić:

„Oni radnike angažuju na norme po satu. Kada ugovore određeni posao, za njega angažuju radnike određenih kvalifikacija. Pritom, nema ni dovoljno radnika. Zato oni koji imaju kvalifikacije često u isto vreme rade dva do tri posla. Pre podne na jednom, popodne na drugom gradilištu“.

Slično stanje je i u agencijama za nekretnine gde podsećaju da su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu kako bi i za njih važila malo fleksibilnija pravila utvrđena Zakonom o radu. Podsećaju da je u mnogim državama u svetu, za ovu profesiju predviđen fleksibilni pristup radnom zakonodavstvu.

Navode da u slučajevima kada njihovi agenti rade za deo provizije naplaćene od uspešno okončane transakcije, one same moraju da plate poreze i doprinose, pa za redovan rad agencije ostane vrlo malo novca. Mnogi agenti iz tog razloga sve više prelaze u sivu zonu, priznaju vlasnici agencija za promet nekretnina.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.