Trećina novca za laboratorijski materijal u zdravstvu potrošena nesvrsishodno

To znači da je svaki treći dinar za tu namenu potrošen nesvrsishodno, a glavni razlog za takvo stanje je što se nabavke ne planiraju prema broju i strukturi laboratorijskih usluga, što onemogućava praćenje efikasnosti.

„Postojeći način i postupak utvrđivanja naknade za sanitetski i medicinski potrošni materijal dovodi do rizika da zdravstvene ustanove ne mogu da pruže potreban obim laboratorijskih usluga… [RFZO] utvrđuje visinu naknade za sanitetski i medicinski potrošni materijal ne polazeći od planiranog broja i strukture laboratorijskih usluga“, navodi se u izveštaju.

U poslednjoj reviziji nabavki laboratorijskog i sanitetskog materijala i njihovog uticaja na troškove zdravstvene zaštite dodaje se i da 237 zdravstvenih ustanova uglavnom nisu u potpunosti sprovodile istraživanje tržišta, što je takođe umanjilo prostor za uštede.

Revizori su zbog toga Domu zdravlja „Novi Sad”, Opštoj bolnici Valjevo, Opštoj bolnici Jagodina, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i Kliničkom centru Srbije da kada se ne sprovodi postupak centralizovane javne nabavke „izvrše sveobuhvatnu analizu postojećih uslova na tržištu, uključujući uporednu analizu”.

RFZO-u je, između ostalog, preporučeno da izradi jedinstveni šifarnik laboratorijskog materijala, kako bi se obezbedila jednoobraznost njegovog iskazivanja i uspostavi jedinstvena metodologija za postupke nabavki.