Trećina opština planira uvođenje „pametnih“ tehnologija

U Srbiji je četiri od pet lokalnih samouprava upoznato sa konceptom pametnog grada, i najčešće ga povezuju sa upotrebom savremenih tehnologija i inovacija sa ciljem unapređenja kvaliteta života građana, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED u okviru StarTech projekta.

Nalazi pokazuju i da je više od polovine opština realizovalo projekte sa inovativnim rešenjima, od uvođenja led javne rasvete i postavljanja pametnih klupa za punjenje elektronskih uređaja, preko audio-vizuelnih senzora na semaforima, do solarne energije u stambenim zgradama.

Iako razumeju da pametna rešenja omogućavaju kvalitetnije usluge po meri građana, efikasnije upravljanje na lokalu ali i smanjenje troškova, lokalnim samoupravama nedostaje strateški pristup za njihov razvoj i sredstva za realizaciju.

Dodatni izazov vide i u nedovoljno razvijenoj infrastrukturi, kao i u nedostatku ekspertize za inovacije.

Lokalne samouprave smatraju da je najveći prostor za primenu pametnih rešenja u oblastima komunalnih usluga, infrastrukturi, kao i u oblastima životne sredine i saobraćaja. Međutim učešće građana u definisanju problema za koja se kreiraju pametna rešenja na lokalu je procenjeno kao nisko.

I pored izazova sa kojima se suočavaju, 65 odsto lokalnih samouprava planira projekte sa elementima pametnog grada, i to kroz unapređenje rada gradske uprave kroz dalju digitalizaciju, podizanje energetske efikasnosti i bezbednosti u saobraćaju, prečišćavanje otpadnih voda, uvođenje vodomera za daljinsko očitavanje, postavljanje solarnih panela na privatnim i javnim objektima…

Ovakvi planovi zahtevaju i regulatorna prilagođavanja.

„Budući da koncept pametnog grada nije zakonski prepoznat, predlažemo da se izmenama Zakona o elektronskoj upravi to učini i predvidi donošenje posebne uredbe kojom bi se uredila metodologija za razvoj pametnih gradova u Srbiji. Pametna rešenja neretko podrazumevaju sakupljanje i analizu velikog broja podataka, kao i korišćenje senzora, softvera i aplikacija, pa je neophodno ojačati mehanizme zaštite privatnosti i podataka koji se prikupljaju, usklađivanjem budućeg zakonskog rešenja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o informacionoj bezbednosti“, ističe Irena Đorđević Šušić, šefica jedinice za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Uz regulatorno prepoznavanje i uređenje, važno je i definisanje strateškog pristupa kroz Program razvoja pametnih gradova u Srbiji koji bi bio osnov za usvajanje sličnih dokumenata na lokalnom nivou.

Dodatno, treba urediti proces finansiranja pametnih rešenja kako se razvoj pametnih gradova ne bi sveo na projektnu podršku i kako bi se obezbedila održivost ovih rešenja.

Održivost se može podstaći i kroz međuopštinsku saradnju gde bi lokalne samouprave zajedno radile na razvijanju i finansiranju pametnih rešenja, uspostavljanjem portala Pametnog grada, kao i kroz veće uključivanje građana u procesu identifikovanja ključnih problema koje treba rešiti pametnim rešenjima.

Inovacije na lokalu se mahom finansiraju iz državnih fondova, nešto više od polovine inovacije finansira iz gradskog budžeta, dok svaka druga lokalna samouprava koristi EU fondove. Tek svaka peta opština za inovacije izdvaja zaseban deo budžeta i on uglavnom iznosi između jedan i dva procenta lokalnog budžeta.

U istraživanju „Izazovi i inovativna rešenja pametnih gradova na lokalu“ učestvovalo je 49 lokalnih samouprava.