Trenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godina

Srbiji će za pošumljavanje prema evropskim standardima prema aktuelnom tempu projekata u toj oblasti biti potrebno oko 1.400 godina, kažu predstavnici Koalicije 27 koja okuplja organizacije civilnog društva iz oblasti ekologije. Poglavlje 27 u oblasti evrointegracija koje je Srbija nedavno otvorila odnosi se na zaštitu vazduha, vode, prirode, kao i na sprečavanje zagađenja.

„Zaštita prirode, kontrola lova, ribolova i šumarstva predstavljaju su važan deo Poglavlja 27. U Srbiji se na neadekvatan način upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. To se finansira i od seče šuma, što je suprotno očuvanju prirode“, objašnjava Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Površine pod šumama u Srbiji su prema njenim rečima ispod proseka pošumljenosti u EU, gde je pod šumama 40 odsto teritorije, za razliku od naših 30 odsto. Ipak, Srbija se, kako dodaje, obavezala da joj 41% teritorije biti pod šumama.

Da bi to dostigli, prema tempu koji je naveden u Prostornom planu i prema kome je 2019. godine pošumljeno svega 600 hektara, trebaće nam preko 1.400 godina, napominje predstavnica BOŠ-a. Dodaje da je najveći deo naših šuma niskog kvaliteta, kao i da je to loše u ekonomskom smislu i u ekološkom smislu. 

„U njima ne stanuju ugrožene vrste životinja i one ne utiču na stabilnost zemljišta. Jedan od najvećih problema je što se u Srbiji prečišćava veoma mali broj otpadnih voda, manje od 15%, to je poražavajuće“, objašnjava predstavnica BOŠ-a.

Drugi veliki problem kako dodaje je tretman svih vrsta otpada, o čemu nema pouzdane zvanične statistike. Pored toga treba rešavati probleme koje izazivaju buka, zagađenje vazduha.

„U poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine 15 gradova i aglomeracija je imalo prekomerno zagađen vazduh: Valjevo, Novi Pazar, Zaječar, Kraljevo, Kg, Subotica, Zr, Popovac, Beograd, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice“, napominje Jovanović.

Tu kako podseća živi preko tri miliona ljudi, što znači da polovina građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh. Pored toga, u medijima se često može čuti da nam od šest do 15 hiljada ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha.

Jovanović napominje i da je ponovo pomeren rok za pribavljanje dozvola velikim industrijskim zagađivačima za još tri godine. Te dozvole, kako objašnjava, obavezuju da njihova postrojenja planski upravljaju otpadom, koriste najsavremenije tehnologije i da smanje svaki vid zagađenja na najmanju moguću meru.

Srbija takođe, kako dodaje, još nije usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, iako je ona gotova i prošla je javnu rapsravu.

„I dalje nemamo ciljeve za 2030. i 2050. godinu, što se tiče klimatskih promena. I dalje se ne usklađujemo sa EU“, kaže Jovanović.

Foto: Čedomir Savković/ Nacionalni park Tara

Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu Adria (WWF Adria) smatra da otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 nije nikakav uspeh, jer tu ima dosta problema u primeni zakona koji su već usvojeni i prilagođeni EU standardima.

On smatra da je u ekološkom usklađivanju Srbije sa EU potrebna veća uključenost građana i organizacija civilnog društva, jer treba rešavati nagomilane probleme. Tu se kako dodaje, očekuje i učešće stručne javnosti, jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne može samo da obavi taj posao.

Sekulić kaže da se uskoro očekuje usvajanje nekoliko važnih zakona iz oblasti životne sredine, strateškom i proceni uticaja na životnu sredinu.

„Ne znamo kako su se pojavili ti zakoni, ali pojavili su se bez efektivnog učešća javnosti“, kaže on.

Prema mišljenju Sekulića, jedan od velikih problema u sprovođenju Poglavlja 27 biće finansije, iako se EU obavezala da će Srbiji pomoći u tom procesu. Sa druge strane Srbija je ukinula takozvani Zeleni fond, pa je trenutno nepoznato odakle će finansirati ekološku tranziciju.

„Klaster 4 i Poglavlje 27 ne može da se zatvori sa ovim kapacitetom. To je kao da smo izašli na teren sa šest igrača i očekujemo da će oni dati go“, napominje Sekulić.

Prema oceni direktorke Mladih istraživača Srbije, Tanje Petrović, dobro je što se otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27 i formalno desilo. Ipak, napomenula je da je to učinjeno kako bi se Srbija motivisala da ubrza reforme.

„Naš napredak u toj oblasti je vrlo ograničen, pre svega stepen usaglašenosti sa EU, dok je primena zakona ogroman izazov, problem i vrlo je neefikasna“, smatra Petrović.

Prema njenim rečima, otvaranje Klastera 4 je sjajna prilika da se „skine prašina“ sa dokumenta od 1.600 strana u kome je opisana pregovaračka pozicije Srbije u oblasti evrointegracija.

Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu juče je otvoren Klaster 4 pod nazivom „Zelenu agenda i održiva povezanost“, koji obuhvata četiri poglavlja koja se odnose na transportnu politiku, energetiku, trans-evropsku mrežu i životnu sredinu i klimatske promene.

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.