Trgovci građanima godišnje zakinu 1,9 miliona evra na kusuru

Vrednost kusura koji nam ne vraćaju trgovci i firme na godišnjem nivou vredi oko 1,9 miliona evra.

Kako piše „Blic“, apoeni manji od jednog dinara nisu u upotrebi već pet godina, ali to ne sprečava trgovce i javna preduzeća da cenu roba i usluga izražavaju u „parama”.

Cena koja nije zaokružena na rafovima, zaokružuje se pri plaćanju, a prema računici koju je „Blic“ izveo, potrošači samo u prodavnicama svakog dana ostave oko pola miliona dinara, dok nam na godišnjem nivou, posle plaćanja svih računa, trgovci i firme ne vrate oko 1,9 miliona evra. 

Narodna banka Srbije je još 2008. godine prestala s kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, ali su cene artikala i danas „na dve decimale”. 

Iako je nemoguće platiti račun „u paru” i dobiti kusur za nešto što košta 40 dinara i 65 para, ovakve cene ne stoje samo na rafovima privatnih prodavnica nego i na računima javnih preduzeća, a do avgusta je čak i zvanična cena hleba koju je odredila Vlada Srbije koja je i ukinula apoene sitnije od dinara, bila 48,50 dinara. 

Koliko ko zarađuje na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi samo po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara. 

U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na – dinar. Ipak, ova računica najčešće ide na štetu potrošača, jer trgovci često nemaju apoene od jedan, dva, a sve češće i pet dinara. 

Asocijacija potrošača Srbije pitala je zato resorna ministarstva gde odlazi kusur koji se podrazumevano zadržava kada su cene „u parama”. 

„Tu nije važno ko je na dobitku, a ko gubi. Ako nema kovanica u parama u opticaju, zašto se cene tako obeležavaju. Predlažemo da se viškovi od zaokruživanja cena uplaćuju u fond za humanitarne svrhe. Na taj način bi javna preduzeća, trgovinski lanci, pa i sami potrošači imali osećaj da rade nešto korisno“, kaže Edita Popov iz Udruženja potrošača Srbije. 

„Štednja kusurom je dobra inicijativa koju imaju mnoge zemlje. Kusur bi se stavljao na štedni račun, pa bi potrošač imao godišnju dobit“, objašnjava Edita Popov. 

Eventualnu odluku o zaokruživanju cena i „proterivanju” decimala mogla bi da donese Vlada Republike Srbije. Ako se na to zaista i reše, šanse da će zaokruživanje ići ka manjem iznosu – ravne su nuli. 

Građani Srbije i dalje najviše plaćaju kešom, pa činjenica da se proizvodi ne mogu platiti u tačnom iznosu potrošačima pravi velike gubitke.