Tržišta kapitala u Srbiji nerazvijena, firme se uglavnom oslanjaju na banke

Tržište državnih obveznica u Srbiji funkcioniše relativno dobro, ali ostali segmenti tržišta kapitala, kao što su tržište korporativnih obveznica ili berza, trenutno su i dalje zanemarljivi. Između 2020. i 2024. godine, samo 11 kompanija je izdalo ukupno 32 korporativne obveznice, nominalne vrednosti od 942 miliona evra. Sve osim jedne kompanije su to učinile putem privatnog plasmana, navodi se u analizi advokatske firme BDK advokati. 

Samo jedan korporativni izdavalac, Energoprojekt Holding a.d. Beograd, uvrstio je svoje obveznice na Beogradsku berzu za sekundarno trgovanje.

Tržište korporativnih obveznica u Srbiji suočava se sa izazovima kako na strani ponude tako i na strani tražnje.

Na strani ponude, samo ograničen broj kompanija je sada spreman da emituje korporativne obveznice uglavnom zbog složenosti procedure izdavanja u poređenju sa poznatim bankarskim finansiranjem.

Na strani potražnje, baza investitora je i dalje veoma plitka zbog ograničenog broja institucionalnih investitora, nedostatka podsticaja (kao što su poreski podsticaji) i opšteg nedostatka poverenja maloprodajnih investitora u tržište kapitala. Trenutno su potencijalni investitori u korporativne obveznice pretežno banke.

U većini zemalja, rast je prvenstveno podstaknut investicijama iz privatnih, a ne iz javnih izvora. Međutim, ekonomski rast Srbije se pretežno oslanja na javnu potrošnju i investicije. Prema mišljenju Svetske banke, Srbija će morati da se prilagodi i diverzifikuje izvore finansiranja ako želi da održi svoj ekonomski rast.

Trenutno, finansiranje investicija privatnog sektora u Srbiji značajno zaostaje za prosekom Zapadnog Balkana i Centralne i istočne Evrope.

Tržišta kapitala u Srbiji su nerazvijena, a preduzeća se pretežno oslanjaju na finansiranje od strane banaka. Međutim, postoje strategije i inicijative Vlade Srbije i Svetske banke koje imaju za cilj da podstaknu rast tržišta kapitala i stvore nove mogućnosti za investiranje kroz emisije obveznica srpskih preduzeća, zaključuje se u izveštaju.

Iako je, kako ce ocenjuje, bankarski sektor je u dobrom stanju (čini se da su adekvatnost kapitala, nivoi likvidnosti i nivoi problematičnih kredita pod kontrolom), banke možda nisu idealan dobavljač kapitala za dugoročne investicije, poput onih koje su potrebne za infrastrukturu, obnovljive izvore energije i druge socijalne projekte, jer krediti sa dužim rokom trajanja stvaraju neusklađenost sa rokom trajanja bankarskih depozita, od kojih je većina kratka (do godinu dana).

Prednost izdavanja korporativnih obveznica u odnosu na bankarski zajam je u tome što diverzifikuje bazu kreditora kompanije (smanjuje zavisnost od jedne ili nekoliko finansijskih institucija) i omogućava pristup velikom broju potencijalnih investitora.

Takođe, ukoliko postoji veliko interesovanje investitora, emitent može dobiti bolje uslove finansiranja. Konačno, finansiranje obveznicama obično ne zahteva kolateral.

Kako bi podstakla rast tržišta kapitala, Vlada Srbije je usvojila Strategiju za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine i prateći akcioni plan koji treba da podstakne razvoj tržišta korporativnih obveznica.

Takođe, Svetska banka je odobrila Srbiji zajam u iznosu od 27,7 miliona evra (30 miliona dolara) za podršku tržištu kapitala.

Tim zajmom će pomoći Vladi da realizuje svoju Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske obveznice.