Vesti iz zemlje

02.01.2014. 11:33

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

U 2014. ćemo graditi više puteva

U 2014. biće dostignut evropski prosek od oko 50 izgrađenih kilometara godišnje.

Otklonjeni su mnogi problemi koji su u prethodnom periodu usporavali gradnju autoputeva u Srbiji i u 2014. biće dostignut evropski prosek od oko 50 izgrađenih kilometara godišnje, izjavili su Tanjugu ministar saobraćaja Aleksandar Antić i direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović.

Sa druge strane, ministar građevine Velimir Ilić je rekao Tanjugu da bi gradnju autoputeva u našoj zemlji dodatno ubrzale koncesije, i najavio u 2014. prve koncesione aranžmane sa kineskim kompanijama na Koridoru 11, za deonice od Surčina do Obrenovca i od Preljine do Požege. 

Antić je rekao da je najveći problem bio nedostatak odgovarajućeg sistema i puna koordinacija svih učesnika u tom procesu, ali i nedovoljna posvećenost tom poslu. 

„Problemi su se, pre svega, odnosili na nedostajuću projektnu dokumentaciju i eksproprijaciju zemljišta, kao i nedostatak novca za eksproprijaciju“, rekao je Antić. 

Takođe, bilo je dosta problema i sa izvođačima radova, što je potvrdio i nedavni slučaj sa austrijskom Alpinom koja je bankrotirala. 

„U 2014. očekujem da bude pušteno u saobraćaj pedesetak kilometara autoputa, a sve ostale deonice da radimo u skladu sa predviđenom dinamikom“, istakao je Antić. 

Ministar saobraćaja je naveo da se radovi na izgradnji autoputa obavljaju na oko 200 mesta na gradilištima u Srbiji i napomenuo da na svakoj od tih tačaka postoje određeni problemi koje se rešavaju. Antić je rekao da će uskoro biti sprovedeni tenderi za Alpinine deonice na Koridoru 10, kao i da će biti obezbeđen novac za deonicu (Srpska Kuća – Levosoje) na južnom kraku Koridora 10 za koju je Grčka otkazala finansiranje iz Helenk plana. 

Govoreći o koncesijama, Ilić je rekao da je država ograničena po pitanju novog zaduživanja i da bi trebalo više da koristimo koncesije u razvoju infrastrukture, kao što se to radi svuda u svetu. Ministar građevine je podsetio da je i susedna Hrvatska izgradila autoputeve koncesijama, i da bi i Srbija trebalo da se prilagodi i usvoji tu svetsku praksu. 

Na primer, koncesionar finansira gradnju autoputa, posle ga eksploatiše i nakon određenog perioda je dužan da ga preda državi u stanju kao kada je napravljen. 

„Međutim, kod nas postoji veliki otpor kada se u Srbiji pomene koncesija i svi misle da je u pitanju lopovluk i ja sam imao tih neprijatnosti (Horgoš – Požega), a to je tehnički najispravnija investicija“, naglasio je Ilić. 

Prema njegovim rečima, u koncesionim aranžmanima visinu putarine i trajanje koncesije će određivati Vlada Srbije i ti parametri će moći da se menjaju ukoliko bude većih prihoda, a od viška bi mogao da se napravi i fond za izgradnju novih puteva. 

„Koncesiono preduzeće je mešovita firma vlade i koncesionara koja bi pratila prihode autoputa pod koncesijom i država bi imala precizan uvid u zaradu od putarine“, rekao je ministar građevine. 

Od tih sredstava bi se, kako je rekao, održavao autoput, plaćali radnici i izmirivali krediti, a država bi raspolagala sa viškom novca. Ilić je objasnio da se autoput uvek daje pod koncesiju po trenutnim projekcijama saobraćaja, ali da se on uvek vremenom poveća. 

„U koncesiji je sve kontrolisano, elektronska naplata putarine i brojanje saobraćaja, a koncesioni ugovor pravi nezavisna, za to verifikovana kuća, koja se bira na međunarodnom tenderu, a to najčešće Svetska banka ili neka druga finansijska institucija koja neće da odobri koncesiju ako nije ekonomski isplativa“, naveo je Ilić. 

Ilić je dodao da bi koncesijom mogao da se gradi i Koridor 11 kroz Banat do Rumunije. 

Čelnik Koridora Srbije je, takođe, rekao da su gradnju autoputeva najviše kočili eksproprijacija zemljišta i neprecizno i na brzinu napravljeni projekti, dok se sada radi na skoro svim gradilištima. Đurović je kazao da je eksproprijacija u velikoj meri završena i da se povodom problema na terenu i projekata svakodnevno održavaju sastanci sa predstavnicima izvođača, tako da svaki problem mora da bude rešen u roku od 24 do 72 sata. 

Problem predstavljaju i to što strane kompanije daju dampinške (preniske) cene na tenderima da bi dobile posao, a kasnije traže novac na ime dodatnih radova i loših projekata, što je prisutno svuda u svetu usled ekonomske krize, rekao je Đurović. 

On je istakao da Koridori Srbije više ne dozvoljavaju nikakve zastoje i manipulacije, kao i da to preduzeće kao investitor rešava probleme izvođača tako da su dužni da rade po ugovorenim cenama.

Đurović je rekao da je zadovoljan postignutim rezultatima Koridora Srbije u 2013. i izrazio očekivanje da će u 2014. biti izgrađeno namanje između 40 i 50 kilometara autoputa. On je podsetio da je evropski prosek izgradnje autoputeva oko 52 kilometra godišnje. 

U Srbiji je 2013. asfaltirano oko 58 kilometara novih puteva na Koridorima 10 i 11, od čega je na Koridoru 10 pušteno u saobraćaj 33,2 kilometra autoputa i 13,7 kilometara paralelnih puteva. 

Asfaltirano je i prvih 2,4 kilometra autuputa na Koridoru 10 ka Bugarskoj, dok je na Koridoru 11 asfaltirano 6,4 kilometara autoputa i 2,4 kilometra paralelnih puteva.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Teško je to odrediti. Ali, evo dve. Prva Čujte Srbi – Arčibald Rajs. Prvi svetski rat i posleratne godine proživeo je sa našim narodom i vojskom. Odlično je upoznao mentalitet, vrline i mane Srba i opisao ih ostavivši rukopis kao zaveštanje narodu koji je veoma dobro poznavao i koji je voleo. Druga je, naravno, Istorija Srba, Vladimir Ćorović. U ovoj knjizi dat je jasno sažet pregled Istorije Srba od vremena njihovog naseljavanja na Balkan pa sve do pred sam početak Drugog svetskog rata. Teško je odrediti. Spisak je dugačak. Nadamo se da će se konačno pojaviti neka knjiga koja će nam dati jasan uvid u pravo stanje zbivanja, i tako nam pomoći da shvatimo neke delove naše istorije, koja kada se prenese na papir, daje jasnu sadržinu krimi romana. 🙂
    pero.stojkovic12@gmail.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.