Zahvaljujući padu cena sirove nafte na svetskom tržištu u protekle dve godine, za kupovinu tog energenta u Srbiji je utrošeno daleko manje deviza nego ranije.
Naime, cena nafte daleko je niža nego 2014. godine: u junu barel „brenta” koštao je oko 110 dolara. Od tada je cena nafte gotovo stalno u padu, a sada je barel „brenta” oko 30 dolara, odnosno i više od tri puta jeftiniji nego u junu 2014. godine.
Tako značajan pad cene sirove nafte odrazio se i na prosečnu cenu crnog zlata jer je 2015. godine ona bila oko 54 dolara, dok je godinu ranije iznosila oko 98,50 dolara.
To znači da je lane za kupovinu sirove nafte potrebne domaćem tržištu potrošeno oko 40 odsto novca manje nego 2015. godine. Naime, na domaće tržište godišnje se uveze oko 1.860.000 tona sirove nafte, odnosno oko 13.500.000 miliona barela.
Uz prosečnu cenu sirove nafte tipa „brent” od 54 dolara, 2015. godine je za njenu kupovinu na svetskom tržištu trebalo izdvojiti oko 733.200.000 dolara, dok je godinu ranije, uz prosečnu cenu „brenta” od oko 98,5 dolara barel, za te namene bilo potrebno čak 1.337.433.000 dolara
Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, pad cene sirove nafte na svetskom tržištu nesumnjivo je doveo do smanjenja odliva deviza i to je dobra strana sniženja cena nafte.
„S druge strane, uticaj pada cena nafte na naftnu privredu je drugačiji jer se, zbog nedostatka novca, ugrožava, odnosno smanjuje investiranje u istraživanje i proizvodnju nafte”, kaže Mićović.
„Delatnosti i aktivnosti koje preduzimaju naftne kompanije su veoma skupe i uz ovako niske cene, kakve su sada, nedostaje novac koji bi se ulagao u te oblasti, i to pre svega u regonima gde su i istraživanje i proizvodnja nafte složeniji – a pre svega u moru i polarnim predelima”, navodi on.
Po njegovim rečima, sadašnju cenu nafte lakše mogu podneti proizvođači u zemljama gde je proizvodnja jeftnija, eksploatacija pristupačnija i isplativija, kao i tamo gde je već osvojena nova proizvodnja, a to su pre svega Bliski istok, Iran pa i Rusija.
„Naravno, svako ima granicu do koje je proizvodnja nafte ekonomična, a ona je najniža na Bliskom istoku, gde je nafta najspristupačnija i proizvodnja najekonomičnija. Ukoliko potraje period ovako niskih cena nafte, za desetak godina bi se mogao pojaviti problem nedostatka te sirovine”, kaže Mićović.
