U čemu greše banke u Srbiji?

Naše banke pucaju, jer zajmove odobravaju firmama, a ne njihovim poslovima iz kojih bi se videlo da li za njih ima tržišta.

Kada se pred sedištem jedne ovdašnje velike, a strane banke, zaustavio niz crnih džipova iz kojih su izašli privrednik i njegovo obezbeđenje, stranac na čelu banke koji ih je posmatrao s prozora je svoje saradnike upitao – a šta će njemu toliko obezbeđenje i uopšte takav nastup.

Crvena lampica kod bankara se upalila, a njegov utisak samo je potvrdila privrednikova kreditna istorija koja je pokazala da je prezadužen. Iz banke je ispraćen bez odobrenog zajma, piše Politika.

Poslednjih dana smo svedoci da se nisu sve banke podjednako „okliznule” pri odobravanju kredita privredi. U tri državne banke – Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd udeo loših zajmova dostizao je i do 80 odsto odobrenih kredita što praktično znači da nema zajma koji je odobren „zdravom” dužniku. 

Neke banke saopštavaju da nisu odobrile nijedan zajam privrednicima kojima se na dušu poslednjih dana dodaje epitet uništitelji banaka. Koje to „testove” neki bankari nisu položili kada su dozvolili da prezadužene firme povuku i njih na dno. Istini za volju četiri banke su u stečaju, ali ne i preduzeća privrednika koji slove za njihove najveće dužnike. 

Stojan Dabić, stručnjak za bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, kaže da banke odobravaju kredite na osnovu procena njihovih službi o tome koliko je kredit rizičan, kakvi su instrumenti obezbeđenja, da li je firma prezadužena, kakva je sigurnost posla za koji se traži kredit. 

„Pre mnogo godina jedan direktor američkog trezora je rekao – nemoj davati kredit koji ne možeš da naplatiš o roku dospeća. A kada dođe rok dospeća zajam naplati bez obzira da li ti taj novac treba ili ne, a sutra ga ponovo odobri za novu namenu. U protivnom dužnik će se naviknuti na produženje, ponašaće se kao da je novac njegov i neće nameravati da ga vrati. Poznato je da svi koji uzimaju kredit s visokom kamatom ne nameravaju ni kredit da vrate, ni kamatu da plate. Psihologija im je takva. Nož im je pod grlom, gledaju da plate hitne obaveze i rezonuju da kredit više nije njihova briga, već bančina“, kaže Dabić. 

Šta sve iskusnom bankarskom oku, poput onog s početka naše priče, može da zasmeta. Pre nekoliko godina malom biznisu davani su zajmovi iz povoljne nemačke bankarske kreditne linije. Jedna gospođa, inače izuzetno doterana i obučena, prezentovala je projekat čiji su elaborat naši ljudi u komisiji ocenili kao pravi primer kako treba raditi. S tim se, međutim, nije saglasio stranac u komisiji rekavši da taj projekat za koji ona traži pare ne može da zaradi onoliko koliko ona troši na sebe. Ni ona zajam nije dobila. 

„Banke sada imaju veliki udeo loših, nenaplativih zajmova, a ne žele da ih otpišu u svojim bilansima. Radije će firmu da oteraju u stečaj i da kažu da je sud tako odlučio. Razlog za takvo stanje je s jedne strane strah menadžmenta od vlasnika, a to su sada većinom strane banke, a s druge strane strahuju da će neko da im kaže da su se dogovorili s dužnikom i da su kredit dali s namerom da ga dužnik ne otplati. To je smetnja da se banke više pozabave lošim kreditima privrede“, smatra Dabić. 

Na pitanje, zašto udeo loših zajmova ne „potapa” njegovu banku, jedan bankar koji je želeo da ostane anoniman rekao je da tajne nema. Služba za upravljanje rizicima je dobro organizovana, stručno osposobljena, velika se pažnja posvećuje njihovom usavršavanju, zaštiti od prevara, postoji jasna podela poslova kako bi se izbegao sukob interesa.

Prema Dabićevim rečima, generalna greška našeg bankarstva je što banke gledaju da su uslovi za kredit ispunjeni samo formalno, zbog propisa, i da postoji hipoteka ili zaloga koja pokriva vrednost zajma. Hipoteka jeste obezbeđenje, ali prava sigurnost za otplatu kredita je novčani priliv koji firma ostvaruje. Sredstva obezbeđenja znače samo to da će banka, jednog dana kada proda nekretninu moći da se naplati. Greška je, kaže naš sagovornik, što se krediti odobravaju preduzećima, a ne njihovim „poslovima” iz kojih bi se videlo da li ima tržišta za takav projekat, kakvi su devizni prilivi od izvoza što se, uostalom, i vidi s računa firme koje oni imaju kod banaka.