U industriji odeće i obuće 100.000 radnika za prosečnu platu od oko 27.000 dinara

U industriji odeće i obuće u 1.800 firmi u Srbiji
radi 100.000 radnika za prosečnu platu od oko 27.000 dinara, odnosno 200
evra, pokazalo je danas objavljeno istraživanje fondacije „Roza
Luksemburg“.

Autorka istraživanja Bojana Tamindžija je rekla da Srbija nema
tekstilnu industriju kao u Jugoslaviji kada je u tom sektoru radilo
250.000 radnika i kada su se proizvodile i sirovine i izvozili gotovi
proizvodi, jer se poslovi u tom sektoru danas sastoje od sklapanja
uvezenih delova tih proizvoda. 

„Industrija odeće i obuće zasniva
se na doradnim poslovima, a uvozi se 90 odsto sirovina i proizvodnja
zavisi od porudžbina“, rekla je Tamindžija. 

Dodala je da Vlada
Srbije problem nezaposlenosti rešava pozivom stranim investitorima da
otvore takve fabrike, zbog čega će dobiti subvencije po radniku i po
10.000 evra za radno mesto, a lokalne samouprave uz to dodeljuju i
besplatno zemljište i druge ustupke i pri tome se i uz niske plate od
oko 27.000 dinara ne poštuju prava radnika.

Istraživač Stefan
Aleksić rekao je da radnici trpe pritiske menadžmenta da se odreknu
bolovanja, nadoknada za odmor i plaćanja prekovremenog rada. 

„Da
bi preživeli, radnici su prinuđeni na dopunski rad i ne znaju da
izračunaju koliko je novca potrebno za odmor ili za kulturu, a
potcenjuju troškove ishrane“, rekao je Aleksić.

Dodao je da ti
radnici iz fabrika odeće i obuće u Vranju i okolini vikendom odlaze na
Kosovo gde je roba jeftinija i tako smanjuju troškove preživljavanja.
Radnicima se, prema njegovim rečima, pretnjama onemogućava da osnuju
sindikat, a poslovodstvo u nekim fabrikama samo osniva sopstveni
sindikat, koji je pod njegovom kontrolom. 

Istraživač u Fondaciji
Centar za demokratiju Sarita Bradaš rekla je da „to šta radnici u
industriji odeće i obuće preživljavaju nije tranzicija, već razaranje
društva“. 

„Ti radnici su deca gubitnika tranzicije i njihovim
statusom uništena je i budućnost njihove dece jer oni sebi postavljaju
ciljeve u odnosu na mogućnosti“, rekla je Bradaš.

Dodala je i da se i obrazovni sistem u Srbiji razvija tako da se
prilagođava zahtevima tržišta rada, koje najviše traži radnike za
rutinske i manuelne poslove. 

Šef odeljenja za zakonodavno-pravni
sistem u Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost“ Slađana Kiković
rekla je da su „radnici u industriji odeće i obuće u potpunom
siromaštvu“ i da su obespravljeni i nemaju volju da se bore za bolji
položaj.

„Gde su prava najviše ugrožena nateže je organizovati
sindikat, a u tom sektoru ima najviše rada na crno i na povremenim i
privremenim poslovima“, rekla je Kiković. 

Glavni sekretar Novog
sindikata u Hrvatskoj Tomislav Kiš rekao je da su građani krivi kada
glasaju za političare koji nude takve uslove zapošljavanja. 

„Političari
se ponašaju kao makroi koji su izveli narod u izlog i takmiče se ko će
ga bolje prodati“, rekao je Kiš i ocenio da Geoks u Srbiji za novac koji
dobija može da isplati plate za nekoliko godina, pa će „čist profit
biti i ako radnici urade i po jedan par cipela godišnje“.

Predsednik udruženog sindikata „Sloga“ Željko Veselinović rekao je da „država svoju radnu snagu prodaje kao belo roblje“.

„Neko
je subvencije shvatio kao lični biznis jer nema logike da neko daje po
50.000 evra za radno mesto u fabrici Cumtobel, a da mu se ne vrati u
partijsku kasu“, rekao je Veselinović. 

On je istakao da se
radnici fabrike Geoks, koji rade u lošim uslovima i letos su padali u
nesvest zbog nedostatka ventilacije, odbili da protestuju jer su
„kukavice“, a da bez toga ne mogu izboriti bolje uslove rada.
Veselinović je rekao da su radnici italijanske fabrike Falk ist, koja je
kupila fabriku cipela Leda osnovali sindikat i protestovali i uskoro bi
trebalo da se potpiše prvi kolektivni ugovor u industriji odeće, kože i
obuće, čime će zaštititi svoja prava.