Do polovine januara biće pripremljen predlog granskog kolektivnog ugovora za Javne servise, medije sa nacionalnom frekvencijom, radio i portale i prvi put će biti pripremljen aneks granskog kolektivnog ugovora za honorarce, rekla je Izvršna direktorka SINOS-a Dragana Čabarkapa.
Ona je na konferenciji pod nazivom „Kako do dostojanstvenog rada novinara i medijskih randika Srbije“ koja je organizovana uz pomoć udruženja novinara i Ministarstva informisanja, podsetila da je priča o radno-pravnom statusu medijskih radnika u fokusu Sidnikata novinara Srbije od samog osnivanja, odnosno 2002. godine.
„Nažalost nemamo podršku medijske zajednice što se vidi i danas po odzivu na sam događaj- ova tema nije u fokusu. Ali za nas je to priroritet i ostaje prioritet. Bilo je bitno da ovo pitanje uđe u medijsku strategiju i akcioni plan“, kazala je ona.
Dodala je da novinari imaju podršku Međunarodne federacije novinara kao i njihove sugestije.
Podsetila je da su neke od kolega godinama u statusu takozvanih prekarnih radnika, odnosno onih radnika koji rade „na crno“, honorarnih radnika, onh koji rade na autoske ugovore ili obavljaju poslove preko raznih agencija.
Dodala je da je status novinara i medijskih radnika u Srbiji „težak“ i da istraživanja pokazuju da su novinari pre svega u teškom materijalnom položaju, gde su plate male i neredovne.
„Pogotovo je teško na lokalu gde je finansiranje nestabilno i zavisi od projektnog sufinansiranja i nažalost kada nema dovoljno para nema ni plate. Sidnikat novinara Srbije je insistirao da se formiraju regionalni javni servisi“, rekla je Čabarkapa.
Ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Dejan Ristić kazao je da je to ministarstvo iniciralo intenzivan dijalog sa medijima, medijskim udruženjima, sindikatima, regulatornim i samoregulatornim telima i međuanrodnim partnerima.
„Rezultat svega toga je već sada vidljiv i on se ogleda u nekoliko vrlo konkretnih zajendičkih uspeha. Pre svega po prvi put od uspostavljanja javnih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, zakon je implementiran u potpunosti. Sve lokalne samouprave, pokrajina i republika ove godine su sprovele javne konkurse za sufinansiranje medijskih sadžaja“, kazao je ministar.
Dodao je i da je ove godine ministarstvo iniciralo 352 miliona dinara kroz svoje konkurse i davanja, što je „najveći iznos do sada“.
„Za narednu godinu je predviđeno i obezbeđeno povećanje u odnosu na tih 352 miliona, za još 180 miliona. To znači da će ukupan iznos preći pola milijarde za konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja i edukaciju novinara“, kazao je Ristić.
Prema njegovim rečima, ove godine je zabeleženo i smanjenje broja slučaja ometanja novinara i ugrožavanja njihove bezbednosti.
Kada je u pitanju materijalni status randika u medijima, on prema mišljenju ministra nije odgovarajući.
„Posle toliko decenija idemo ka tome da u oblasti janog informisanja bude definisan granski kolektivni ugovor i posebnim aneksima i kolektivni ugovor za specifične grupacije sektora javnog informisanja“, rekao je ministar.
Predsednik podružnice SINOS-a u RTS-u Dušan Veličković podsetio je da je Radio-televizija Srbije (RTS) najveća medijska kuća koja ima najviše uposlenih, ali u isto vreme ima i najviše honorarnih saradnika koji uposleni po tom osnovu više od 25 godina.
„Zato smo se mi kao sindikat novinara zauzeli da to pitanje rešimo uz pomoć ministra, od koga imamo veliku podršku“, rekao je on.
Kazao je da su ovo pitanje uspeli da reše u Radio-televiziji Vojvodine, a da u Radio-televiziji Srbije to pitanje ide „malo sporije“.
Dodao je i da oni koji su zaposleni honorarno već dugo godina rade jako ozbiljne i zahtevne poslove profesionalno kao i oni koji su zaposleni za stalno.
Napomenuo je i to da će od nove godine cena honorara biti ispod minimane cene rada.
„To nije upošljavanje ljudi od nule, to su već ljudi koji rade zahtevne i ozbiljne poslove od početka, njima je samo potrebno da se promeni status, umesto da prime honorar- da prime platu“, rekao je Veličković.
Kako je dodao, to nije novo zapošljavanje randika, već samo promena statusa.
„To sve kod nas zavisi isključivo od rukovodstva. Mislim da imaju bahat stav i odnos prema tome. Mislim da je to lako rešivo i da ćemo da ostanemo pri toj želji i u idućoj godini. Uz pomoć ministra ćemo izgurati tako nešto, kako bismo poboljšali status našim uposlenima“, kazao je on.
Učesnici debate podsetili su i na položaj medijskih radnica koje imaju honorarne ugovore, da naime ne mogu da ostvare svoja prava kao majke jer imaju nestabilne finansije, neizvesan posao i honorarne ugovore.
Za to su se, kako su kazali predstavnici udruženja obratili i Ministarstvu za brigu o porodici koje još uvek nije odgovorilo na njihova pitanja.
Jedan od problema koje su istakli učesnici debate bio je i taj da u medijskim kućama ne postoje predstavnici poslodavaca koji bi učestvovali u dijalogu sa predstavnicima sindikata tih kuća.
Objavljen spisak sajtova u Srbiji koji su lažirali čitanost, na listi veliki mediji