U legalne tokove uvedeno 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi

Pojednostavljena procedura prijave putem specijalizovanih portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Za godinu i po dana primene novog sistema, poslodavci su angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

„Rezultat nove procedure je utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 odsto od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji“, dodaje se u saopštenju.

Analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli NALED i GIZ, pokazala je da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se ilustruje brojem elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

On se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije, istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanje ugovora na papiru.

„Portal i aplikaciju je koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Republike Srbije“, kaže Amira Omanović, zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi.

Statistika pokazuje da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21.

Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167).

Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5 odsto), veću sigurnost (29 odsto) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20 odsto).