U Mačvi prestali da gaje svinje i počeli da proizvode krastavce za Nemce

Mačva bi mogla da postane poznata i po proizvodnji krastavaca. Nekoliko poljoprivrednika iz ovog kraja, ove godine počelo je da proizvodi kornišone za nemačko tržište. Proizvodnja je ugovorena, cena zagarantovana, a repromaterijal obezbeđen.

Zbog nesigurne otkupne cene svinja koje su gajili godinama, Tomislav i Radojka Urošević iz Zasavice, ispraznili su obore i na parceli pored kuće počeli da proizvode kornišone. Za tri sedmice, na špaliru dugom jedan kilometar, nabrali su više od četiri tone krastavaca.

„Imamo ugovorenog kupca, vozi se na klasirku, odmah taj dan znam koja je klasa, znam koja je cena, znam koliko sam taj dan zaradio“, kaže Tomislav Urošević iz sela Zasavice.

Na metru dužine, Uroševići očekuju prinos od oko 15 kilograma. Kornišone beru svaki dan, što je kažu, presudno za kvalitet.

Radojka Urošević, kaže da posao nije težak, fizički, a ko hoće da radi, može da zaradi.

„Za sad postižemo, sa četiri radnika, da oberemeo za nekih sedam osam sati“, kaže Urošević.

Tomislav kaže da prva klasa spada od tri do šest centimetara, u nekoj debljini od dva cantimetra, druga klasa od šest do devet, a treća klasa je od devet do dvanaest centimetara.

Da uz stručni nadzor proizvode krastavce za kupca iz Nemačke, ove godine odlučilo se šest poljoprivrednika iz Mačve. Repromaterijal dobijen za proizvodnju, otplaćuje se kroz rod.

„Sve je regulisano, sve je potpuno pod kontrolom, Nemac ne želi da razmišlja, ni u kakve rizike da se upušta, kompletna proizvodnja je osigurana, obezbeđen je novac za berače, sve je poznato, vrlo malo improvizacije“, kaže inženjer Milan Teodorčević.

Berba koja je počela krajem juna, trajaće duže od tri meseca. 

Proizvodnja kornišona, šansa je za prihod malih porodičnih gazdinstava, tvrde stručnjaci, zbog čega se očekuje da će sledeće godine, površine pod ovom kulturom u šabačkom kraju biti znatno veće.