U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama

Do kraja 2023. godine trebalo bi da bude zatvoreno deset blokova u termoelektranama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, zbog usaglašavanja proizvodnje struje sa pravilima Evropske unije.

Inicijativa zatvaranja sprovodi se na osnovu EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi portal Balkan green energy news.

Kako stvari stoje, trajni prekid rada čeka dve srpske elektane, Kolubaru A i Moravu i privremeni prekid rada crnogorske TE „Pljevlja“.

Objašnjava se da je gašenje deset blokova način da se ne prekorače dozvoljene granice emisije štetnih gasova sumpor-dioksida, azotnih-oksida i prašine iz postojećih elektrana.

Direktiva ne nameće gašenje svih ložišta u elektranama, ali ih ograničava na 20 hiljada kilovat-sati od početka 2018. do kraja 2023. godine.

Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE „Pljevlja“ u novembru ove godine.

Druga na spisku je TE Kolubara A, gde se u avgustu 2021. gase tri bloka, a treća je TE Kakanj u BiH koja gasi blok 5 dogodine u oktobru.

U BiH bi trebalo da se zatvori i TE Tuzla, njen blok 4 u julu 2022. godine, a blok 3 u aprilu 2023.

U Srbiji je blizu kraj radnog veka i TE Morava, njeno zatvaranje se očekuje u junu 2022. 

Potpuni kraj rada TE Kolubara A trebalo bi da bude u decembru 2023.

Četiri ugovorne strane – BiH, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su se da iskoriste još jedan model za primenu Direktive EU o proivodnji energije.

Zato je usvojen Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), kojim se postavljaju gornje granice emisije za određenu grupu postrojenja.

Poštovanje Direktive se u tom slučaju proverava na nivou cele grupe.

Prema podacima iz 2019. godine, emisije su u većini slučajeva veće od onih koje su zacrtane u planovi NERP, zaključuje se u izveštaju Praćenje energetske tanzicije.