Zaposleni bi mogao da ostane u radnom odnosu do 70-te godine, odnosno čitavih pet godina nakon što se ispune uslovi za starosnu penziju i to u onim slučajevima kada on to sam želi i ako postoji potreba poslodavca za time, piše Politika.
Ove ideje iznete su na savetovanju Saveza udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske, a ovaj predlog biće upućen i nadležnim ministarstvima koja mogu da predlože Vladi Srbije ove izmene i dopune Zakona o radu, koji bi se potencijalno našao i na skupštinskom dnevnom redu.
Kako za Politiku kaže dr Vesna Stojanović, docent na Fakultetu za poslovne studije i pravo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, zaposleni koji se nađe u takvoj situaciji mogao bi da ugovori sa poslodavcem više opcija: da radi puno ili polovično radno vreme, od kuće ili čak neki drugi modalitet.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona dodaje da ova izmena ne mora nužno da znači manji broj radnih mesta za mlade, ali bi na mnogim radnim mestima mogao da se uspostavi mehanizam prenosa znanja „sa kolena na koleno“.
Pa tako, ako imate veoma iskusnog radnika i mladog radnika, koji rade po pola radnog vremena, stvorila bi se veća mogućnost prenosa znanja i iskustva sa starijih na mlađe.
Stojanović napominje da se radni vek produžio na svim prostorima, ali i potreba za različitim profilima stručnjaka, dok su fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja postali siromašni i sa poteškoćama izmiruju penzije sve većem broju korisnika tog prava.
Ove novine ne bi uticale na odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je propisano da se starosna penzija može ostvariti sa navršenih 65 godina i 15 godina radnog staža. Taj minimalni uslov ostao bi nepromenjen u Zakonu o PIO.
Kako Stojanović objašnjava, te izmene bi se odnosile na deo onog zakona kojim se reguliše obračun penzije i njena visina. Ideja je da se u visinu penzije uračunaju doprinosi po osnovu zarade, naknade zarade i uplaćene osnovice osiguranja, za sve godine, mesece i dane, za koje je uplaćen doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ona dodaje da je važno da ne postoji ograničenje u pogledu broja godina koje bi bile limitirane kao godine iz kojih se isključivo uzimaju doprinosi za obračun penzije. Na taj način bi svi uplaćeni doprinosi tokom celog radnog veka ušli u osnovicu za obračun penzije.
