„Srbija raspolaže sa oko 10 kilometara autoputeva na svakih 1.000 kvadratnih kilometara teritorije, što je 30% manje nego što ima Češka (15,7 km), a čak 2-3 puta manje nego Mađarska (20,8 km), Hrvatska (23,2 km) i Slovenija (38,6 km)“, naveo je Fiskalni savet u svojoj najnovijoj analizi.
Pored toga, iako se izdvajanja za saobaćajnu inrastrukturu uvećavaju u poslednjih nekoliko godina, prosečna starost pruga je preko 40 godina, njen loš kvalitet umanjuje dozvoljenu tonažu vozova i brzinu saobraćaja, što koči privredni rast. Srbija takođe za zemljama u susedstvu zaostaje i po gustini mreže autoputeva.
U Strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku u 2020. godini, Savet navodi da bi Srbija trebala da investicije u javnu infrastrukturu naredne godine poveća za 1-1,5 procentni poen bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime bi se država po potrošnji za tu namenu izjednačila sa državama CIE. „Uzimajući u obzir infrastrukturne potrebe države procenjujemo da bi odgovarajući srednjoročni cilj za Srbiju trebalo da predstavlja dostizanje učešća javne investicione potrošnje bez bezbednosnog sektora od najmanje 5% BDP-a“, ocenjuje Fiskalni savet.
Fiskalni savet ukazuje i da državna izdvajanja u sektorima zdravstva, obrazovanja i ekologije zaostaju za državama centralne i istočne Evrope (CIE), zbog čega je apelovao na preusmeravanje najvećeg dela suficita ostvarenog u tekućoj godini na infrastrukturne projekte.
Dodaje se i da je Srbija zbog decenijski niskih ulaganja u zaštitu životne sredine jedna od najzagađenijih evropskih država, u kojoj manje od polovine stanovništva ima pristup kanalizacionoj mreži (u zemljama CIE je oko 85%) i da se manje od desetine komunalnih otpadnih voda prerađuje (u CIE od 60% do 95%).
„Voda za piće je neispravna u skoro 40% javnih vodovoda dok u pojedinim delovima zemlje veliki broj domaćinstava nema priključak na javnu vodovodnu mrežu – npr. u Nišavskom okrugu oko 50%. Takođe, u Srbiji ne uspeva da se prikupi ni sav komunalni otpad (koji onda završi nekoj od oko 3.000 divljih deponija)“, navodi se u dokumentu.
Kao najveće probleme zdravstva i obrazovanja, Fiskalni savet vidi manjak skenera i magnetnih rezonanci po glavi stanovnika, infrastrukturna povezanost škola i pretškolskih ustanova, kao i zastareli metodi rada i nedostatak sredstava za rad.
PROČITAJTE JOŠ:
Fiskalni savet: Izdaci za vojsku i policiju porasli 1000% za četiri godine
