U Srbiji 50 odsto više poreskih obaveza nego na globalnom nivou

U 14. izdanju ovog izveštaja ističu se prednosti koje poreske uprave obezbeđuju poreskim obveznicima ukoliko prihvate nove tehnologije. Od svih zemalja regiona, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Makedoniju, Srbija je u proteklom periodu zabeležila najizraženiji pozitivan trend. 

Posmatrano na globalnom nivou, poreska disciplina privrede je u proseku bila relativno stabilna, mereno na osnovu četiri elementa koji se koriste za procenu lakoće izvršenja poreske obaveze, i to: roka za ispunjenje obaveze (234h); broja plaćanja (23.1); ukupne stope poreza i doprinosa (40,5%) i indeksa u vezi sa procedurom nakon roka za podnošenje poreske prijave (60,9 od 100). 

U proteklom periodu, Srbija je zabeležila iznadprosečni rezultat u vezi sa rokovima za ispunjenje obaveza (222.5h) u poređenju sa globalnim prosekom. Jedine zemlje u regionu, koje imaju bolje rezultate od Srbije su Makedonija (119h) i Hrvatska (206h).

Rezultati Slovenije (233h) su u skladu sa globalnim prosekom, dok Crna Gora (300h) i BiH (411h) značajnije odstupaju od globalnog proseka u poređenju sa ostalim zemljama iz regiona. 

U pogledu ukupnog broja plaćanja u proteklom periodu, rezultati Srbije (33) i BiH (33) su iznad globalnog proseka, dok za u Hrvatsku (12), Sloveniju (10), Crnu Goru (18) i Makedoniju (7) rezultati ovog pokazatelja bili ispod globalnog proseka. Što se tiče rezultata ukupne stope poreza i doprinosa, može se videti da su u svim zemljama regiona ovi rezultati ispod globalnog proseka: Srbija – 36.6%, Slovenija – 31%, BiH – 23.7%, Hrvatska – 20.5%, Crna Gora – 15.2%, Makedonija – 13%. 

Sagledavši period od 2012. godine do danas na globalnom nivou, prosečno vreme potrebno za ispunjenje poreskih obaveza, skraćeno je za 27 sati, i broj potrebnih plaćanja je u proseku manji za 4.4. Zahvaljujući tehnološkom napretku došlo je do poboljšanja situacije u ovoj oblasti, čak je i globalna ukupna stopa poreza i doprinosa smanjena sa 41,9% na 40,5% u istom periodu. 

Kada za pomenute države u proteklih deset godina rezimiramo prosečne rezultate za vreme ispunjenja poreskih obaveza, broj potrebnih plaćanja i ukupne stope poreza i doprinosa, možemo zaključiti da je u posmatranom periodu zabeleženo dosta značajnih promena u ovim domenima. Generalni utisak je, da se ide u pravcu smanjenja broja sati za ispunjenje poreskih obaveza i ukupna stopa poreza i doprinosa se smanjuje. 

Indeks koji se odnosi na proceduru nakon roka za podnošenje poreski prijave, a koji je uveden 2014. godine, porastao je na 60,9 u 2018. godini sa 58,9 na globalnom nivou, koliko je iznosio pre pet godina. 

U pogledu analizirane 2017. godine do danas, indeks se nije značajno menjao u svim pomenutim zemljama regiona, sem u Srbiji, gde možemo primetiti da je indeks zabeležio pozitivan trend rasta sa 91.1 na 93.2. 

Primena novih tehnologija daje poreskim upravama brojne mogućnosti koje plaćanje poreza čine efikasnijim i pomenute mogućnosti se stalno razvijaju. Važno je da poreske uprave idu u korak sa razvojem novih tehnologija, kao i da primenjuju nove tehnologije zarad svoje dobrobiti i dobrobiti poreskih obveznika. 

S druge strane, pravna lica bi trebalo bi da usvoje nove tehnologije za potrebe oporezivanja kako bi bila u mogućnosti da odgovore na sve veće zahteve poreskih uprava za dostavljanje podataka. Rezultati istraživanja jasno ukazuju na to da nove tehnologije menjaju način na koji se upravlja porezima i da je neophodno dalje ulaganje u modernizaciju poreske administracije, čija efikasnost bi trebalo da bude prioritet svake vlade. 

PROČITAJTE JOŠ: DUING POREZ LISTA

Plaćanje poreza predstavlja univerzalni i ujedno najčešći i moguće najsporniji vid saradnje između građana kao poreskih obveznika i organa države. Poreska politika može s jedne strane da utiče na to kako građani doživljavaju vladu, dok s druge strane percepcija građana o radu vlade može da utiče na kreiranje poreske politike.

Ukoliko je doživljaj poreskih obveznika, fizičkih i pravnih lica, da plaćanje poreza predstavlja jednostavan, jasan, objektivan i čvrsto utemeljen sistem, poreski obveznici će moći da povežu pomenute osobine sa radom vlade u širem smislu. 

Ako građani mogu da vide u koju svrhu se koriste porezi, odnosno ako mogu da prepoznaju vrednost koja se njihovom upotrebom stvara za društvo, veća je verovatnoća da će izvršavati svoje poreske obaveze. 

Izveštaj Paying Taxes 2020 je pripremljen na osnovu uporednog prikaza načina oporezivana pravnih lica u 190 zemalja u svetu. Izveštaj pomaže vladama i pravnim licima da steknu uvid u to da li poreski sistemi u njihovim zemljama idu u korak sa promenama na globalnom nivou, kao i da uče na osnovu iskustava drugih. Modeli oporezivanja pravnih lica prikazani u Izveštaju dati su na osnovu analize slučajeva kojom su obuhvaćena domaća preduzeća klasifikovana kao srednja po veličini.