U Srbiji će 10 toplana koristiti biomasu umesto fosilnih goriva

U Srbiji će 10 toplana početi da koristi biomasu umesto fosilnih goriva zahvaljući pomoći Nemačke i Švajcarske, najavila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

To je deo projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u vrednosti 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit Nemačke razvojne banke (KfW), dva miliona bespovratna pomoć te banke, a pet miliona je pomoć Vlade Švajcarske. 

„Prelazak toplana na biomasu ima višestruku korist za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenje životne sredine“, rekao je stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje Rajner Šelhas. 

U okviru te saradnje realizovana su dva projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji. 

Prvi projekat – prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snabdeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu – realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a. 

Ta opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase, koji će biti završen do 2019. godine. 

„Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapređenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata“, rekao je zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu zlatiborske oblasti Saša Vasilić. 

Države Evropske unije, kako je istakao GIZ, ulažu novac u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27 odsto od ukupne potrošnje energije. 

Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.