U Srbiji će se graditi najveći vetropark u Evropi

Kompanija Fintel Energija donela je odluku o pokretanju projekata izgradnje novih vetroparkova, među kojima se nalazi i projekat razvoja najvećeg vetroparka u Evropi, koji će se graditi na teritoriji Srbije, saopštila je ta kompanija.

Generalni direktor kompanije Fintel Energija, Ticiano Đovaneti najavio je da će ovim projektima Srbija biti među najbržim zemljama koje će se uključiti u energetsku tranziciju sa fosilnih goriva do čiste energije.

„Kompanija Fintel Energija je osnovala namenske firme (SPV) za razvoj novih projekata izgradnje vetroelektrana: Lipar (10 MW), Lipar 2 (10 MW) i Maestralе Ring (572 MW). Projekat Maestrale Ring će biti najveća vetroelektrana koja se gradi na kopnu na celom evropskom kontinentu“, rekao je Đovaneti.

On je naglasio da će novi projekti biti u 100 odsto vlasništvu kompanije Fintel Energija, kao i da će se nalaziti u regionu Vojvodine.

„Korakom koji smo napravili, kompanija će uspeti da poveća ukupnu instalisanu snagu vetroelektrana koje razvija sa 352 MW na 944 MW, čime bi se Fintel Energija pozicionirala u sam vrh evropskih kompanija za razvoj projekata izgradnje vetroelektrana“, naveo je Đovaneti.

U saopštenju se podseća da se Odbor direktora kompanije Fintel Energija sastao prvi put nakon uspešnog izlaska te kompanije na Beogradsku Berzu u novembru prošle godine.

Podseća se da je izlazak na berzu kompanije Fintel Energija usledio nakon procesa inicijalne javne ponude akcija, kao i da su uključene na Prajm listing berze, najkvalitetniji segment domaćeg tržišta kapitala.

Fintel Energija jedan je od pionira u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora na Balkanu, gde posluje čitavu deceniju i predstavlja jednog od najznačajnijih investitora iz te oblasti u Srbiji.

U tom periodu izgradila je i pustila u rad prva dva vetroparka u Srbiji i privodi kraju izgradnju trećeg vetroparka (Košava, faza 1).

Fintel Energija trenutno radi na izgradnji druge faze projekta Košava, koja će predstavljati proširenje postojeće vetroelektrane Košava snage 69 MW.

Druga faza Košave sastojaće se od dodatnih 52 MW instalisane snage i finansiraće se kroz udruživanje lokalnih i međunarodnih kreditora.