U Srbiji će uskoro preostati 19 banaka, očekuje se dalja koncentracija

U ovom trenutku u Srbiji posluje dvadeset jedna banka, 11 manje nego 2012. godine. Spajanjem banaka koju su u toku, na tržištu će ostati 19 banaka. Koncentracije u bankarskom sektoru su nešto što se dešava svuda u svetu i može se očekivati nastavak tog trenda, kažu sagovornici Nove ekonomije.

Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) rekli su za Novu ekonomiju da je u poslednjih desetak godina u Srbiji bilo desetak akvizicija, a da je trend ukrupnjivanja prisutan u svim industrijama.

Iz UBS-a poručuju da bi, prema stručnim procenama, za veličinu srpskog tržišta optimalan broj banaka bi bio niži, oko 15.

„Odluku o broju banaka koje će poslovati na našem tržištu donose vlasnici i menadžment banaka. Njihova procena je pre svega tržišna, da li kroz spajanja mogu da optimizuju svoje poslovanje, da povećaju tržišne udele, da kroz spajanje ponude klijentima kvalitetniju i raznovrsniju ponudu“, poručuju iz UBS-a ocenjujući da korisnici iz reda stanovništva i privrede spajanjima dobijaju viši kvalitet usluge i nove proizvode koje do tada nisu imali.

Prema rečima Veroljuba Dugalića, profesora kragujevačkog Ekonomskog fakulteta u penziji, proces koncentracije kapitala se dešava svuda u svetu i ne dešava se samo u Srbiji.

Dugalić smatra da spajanje banaka neće bitno promeniti tržište u Srbiji, da će konkurencija ostati ista kao što je bila, a nepromenjena će biti i prava i obaveze klijenata banaka.

„Neko ko je imao depozite – oni su zaštićeni u (novoj) banci, ko je imao kredite – oni su i dalje obaveza kljenata, to (sa stanovišta klijenata) neutralna transakcija, a samo će ojačati banka koja je izvršila akviziciju“, navodi Dugalić.

Sam trend ukrupnjavanja je prouzrokovala konkruencija na tržištu zbog koje, prema rečima Dugalića, „morate da budete veći i jači da biste opstali“.

„Ako to ne radite, vi stagnirate i propadate dugoročno. Da bi to dobri igrači sprečili, oni čine sve da bi ojačali svoju poziciju, u ovom slučaju da povećaju svoj osnovni kapital, tržišno učešće, i na taj način ojačaju poziciju na tržištu“.

Govoreći o uticaju spajanja na broj zaposlenih i broj filijala i ekspozitura banaka, Dugalić navodi da, ako su banka koja je kupac i banka koja je prodata imale svoje filijale i ekspoziture u istim mestima, na približno sličnim lokacijama, onda morati da dođe do smanjivanja ukupnog broja poslovnica.

„Bilo bi neracionalano da ta nova banka, banka koja je kupila drugu banku, zadrži sve filijale i ekspoziture one banke koja je kupljena. To će uticati i na broj zaposlenih jer neće ostati sve te filijale i ekspoziture“, navodi Dugalić.

Digitalizacija smanjuje broj zaposlenih u bankama

Digitalizacija je donela razne oblike jednostavnijeg korišćenja bankraskih usluga, aplikacije, elektronsko poslovanje, kaže Dugalić. On je naveo da je to progres koji je razumljiv.

„Sve te tehnološke inovacije su neminovnost i to će uticati na broj zaposlenih, tako što će se njihov broj smanjivati. Vama više neće biti potrebno deset šalterskih radnika ako mnogi koriste apliakcije i druge oblike elektronskog plaćanja, biće vam recimo potrebno šest šalterskih radnika“.