Vesti iz zemlje

25.09.2018. 11:29

Beta

Autor: Svetska banka

U Srbiji izražena regionalna nejednakost

Svetska banka

Svetska banka je ukazala da su u Srbiji u porastu nerutinski poslovi i da su, kao i u zemljama Evrope i centralne Azije, neophodne mere kojima bi se zaustavio rast nejednakosti među stanovništvom.

„Politike i mere u oblasti tržišta rada, oporezivanja i socijalne zaštite u zemljama Evrope i centralne Azije neophodno je uvesti u 21. vek kako bi se smanjila rastuća nejednakost između različitih društvenih grupa i pomoglo zaposlenima da se nose sa rastućom neizvesnošću“, kaže se u novom izveštaju Svetske banke koji je danas objavljen.

Izveštaj U susret novom društvenom ugovoru poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom, saopštila je Svetska banka.

„Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, oni su bili zamišljene i namenjeni drugačijem privrednom okruženju i one više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre“, rekao je potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler.

Ukazao je da dugoročno zaposlenje na neodređeno više nije uobičajena norma, naročito ne za mlade, i da je potrebno obezbediti da se koristi od privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.

„Iako je Evropa i centralna Azija kao region među najujednačenijim u svetu, mnogi stanovnici još uvek ne napreduju ka višim slojevima na društvenoj lestvici, osećaju se zarobljeno u zamci nejednakosti, i u osetljivijem su položaju nego prethodne generacije. Opadanje finansijske sigurnosti i sigurnosti zaposlenja znači i da je veći udeo srednje klase izložen riziku od upadanja u siromaštvo – a što sve vodi opadanju poverenja u institucije, veću polarizaciju i rastući populizam u društvu“, ističe se u izveštaju Svetske banke.

Regionalna nejednakost u Srbiji

Dodaje se da su u Srbiji promene strukture zanimanja bile slične onima u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta: zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla su u odnosu na rutinske poslove, koja sve više zamenjuje automatizacija.

Prema izveštaju Svetske banke, za generacije koje su postale punoletne početkom 2000-tih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije.

U Srbiji je, kako je navedeno, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta veći kod generacija rođenih 1980-tih godina nego kod onih rođenih 1940-tih godina.

„Regionalna nejednakost prilično je izražena u Srbiji. Srbija se nalazi među zemljama Evrope i centralne Azije koje imaju najveću nejednakost u odnosu na to iz kog kraja ljudi dolaze“, piše u izveštaju.

Utvrđeno je da je razlika u potrošnji domaćinstva između najbogatijeg i najsiromašnijeg regiona 1.655 američkih dolara (prema paritetu kupovne moći iz 2011. godine), dok razlike zasnovane na teritoriji gde se živi ne postoje samo u potrošnji već i u drugim bitnim stvarima, kao što je rezultat PISA testiranja.

„Razlike u rezultatima PISA testova između urbanih i ruralnih sredina u Srbiji 2015. godine bila je jednaka jednogodišnjem školovanju deteta. Smanjenje ovih razlika i smanjenje razlika u dostupnosti obrazovanja u odnosu na to gde neko živi obezbedilo bi da privredni rast doprinosi boljem životu za veći broj ljudi“, navela je Svetska banka.

Ukazano je da se siromaštvo u Srbije smanjilo, ali da je usporen napredak iz niže u srednju klasu.

„I dok je udeo siromašnih u ukupnom broju stanovnika opao između 2000. i 2015. godine, udeo srednje klase u Srbiji – definisane kao broj pojedinaca koji žive sa 11 do 28 američkih dolara dnevno (po paritetu kupovne moći iz 2011.) pao je sa 43 odsto stanovnika u 2008. na 38 odsto u 2013. godini. A ako se koristi relativna definicija srednje klase – oni koji žive na 75 do 125 odsto srednjeg dohotka – broj ljudi u srednjoj klasi porastao je između 2006. i 2013. godine sa 32 odsto na 34 odsto stanovnika“, piše u izveštaju Svetske banke.

Kao rešenje ovih izazova širom regiona, u izveštaju se predlaže set od tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, bez obzira na to koji tip ugovora o zaposlenju imaju. Treba, kako je navedeno, težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći, socijalnog osiguranja i osnovnih usluga, te podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.