U Srbiji nema „odliva mozgova“: Najviše je napuštaju građani sa srednjom ili osnovnom školom

Srbiju najviše napuštaju ljudi koji imaju srednju ili (ne)završenu osnovnu školu, iako u javnosti postoje dramatične tvrdnje o „odlivu mozgova“, odnosno odlasku fakultetski obrazovanih. Odluka o povratku u ili odlasku iz Srbije je „užasno kompleksna tema“ i obuhvata niz različitih faktora, ne isključivo platu, pa se upravljanje cirkularnim migracijama zato nameće kao jedan od najvažnijih zadataka države u budućnosti, ocenjeno je na događaju „Ko odlazi iz Srbije, a ko se vraća: Cirkularne i povratne migracije“.

„U javnosti postoji ta percepcija, to su vrlo često i dramatični iskazi i natpisi, kako Srbiju napuštaju oni najboilji, najpametniji, ili kolokvijno ‘odliv mozgova’. Podaci pokazuju da ipak Srbiju najviše napuštaju ljudi koji imaju srednju školu i niže od toga“, rekla je Jelena Žarković iz Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Ona dodaje i da Srbija ima veći broj visokokvalifikovanih povratnika i da se u njoj ne može govoriti o „odlivu mozgova“.

„Po statatistici zemalja koje prihvataju naše građane, a to je najviše Nemačka, jer jedna trećina naših migranata ide u (tu državu). Ovde čak dominiraju ljudi koji imaju samo osnovnu školu“, rekla je ona.

Ona je navela i da su među visokokfalifikovanim pojedincima, ljudima koji imaju univerzitetsku diplomu, sve prisutnije „cirkularne migracije“.

„Njima je lakše da, zahvaljujući novim tehnologijama, rade iz Srbije za poslodavca koji je u inostranstvu, da istovremeno rade i u Srbiji i napolju, ili da se nakon završenih studija vrate u Srbiju“, navela je Žarković, citirajući istraživanje Bečkog instituta za ekonomske studije.

Ona je dodala država mora aktivnije da se bavi upravljanjem migracijama, da prati koji profili radnika odlaze, a koje su potrebe naše privrede, kao i profile radnika koji nama nedostaju.

Primer bi bio bilateralni sporazum koji je Srbija pre desetak godina potpisala sa Nemačkom za odlazak naših medicinskih sestara, kojih je tada bilo više nego što je bilo potrebno tržištu,

„Ali, kada je došla korona, shvatili smo da (potrebnih) medicinskih sestara sada odjednom nema… Nije se upravljalo, nisu se se migracije pratile, nije bilo nikakvih mehanizama nadgledanja da li zaista imamo manjkove u našim bolnicama“, kazala je ona.

Žarković je naglasila da je za upravljanje migracijama ključno da se ne postavljaju barijere za odlazak ljudi.

„Ako ne odu formalnim kanalima – otići će neformalnim. Bolje da to bude jedan urađen proces, ali da ga pratite, da se to ne prepusti tek tako, da pratite potrebe vaše privrede, (pitate) gde su radnici, kojih profila oni nedostaju, ali i da konačno otvorimo pitanje reforme poreskog sistema koja nam je nad glavom 20 godina“, zaključila je ona.

Kada se radi o praćenju migracija, Ana Aleksić Mirić iz FREN-a je izjavila da postoji velika razlika između kategorije visokoobrazovanih i onih koji spadaju u visoko-kvalifikovane radnike, onih  koji „imaju dobar zanat u svojim rukama“.

„Visokoobrazovane mlade ljude koji završavaju fakultet, master, doktorske studije – njih je lako targetirati, videti, pratiti. Oni ostaju u kontaktu sa svojim fakultetom, ostaju u kontaktu preko društvenih medija“, rekla je ona.

Sa druge strane, kada se prate migracije radnika sa zanatom, strukovna udruženja, koja su ranije održavala kontakt sa deficitarnim zanimanjima, su „potpuno zamrla“.

„Mi imao odliv, ali nedovoljno pratljiv i ne možemo njim da upravljamo“, rekla je ona.

Uroš Živković iz organizacije „Tačka povratka“ kaže da je cirkularna migracija potpuno normalna stvar, da svaka inovacija, usvaršavanje, kvalitetne studje nužno znači odlazak ljudi, ali da njihov povratak u Srbiju treba da bude proces koji se prati od početka do kraja.

Prema njegovim rečima, odluka o povrtaku i odluka o odlasku iz Srbije je kvalitativno „užasno kompleksna“ i obuhvata niz različitih faktora o kojima ne vodimo dovoljno računa.

„Odlazak u inostranstvo karijerno je sigurno jedan od (glavnih) razloga za odlazak u inostranstvo, ali nekada želite da idete za partnerom ili partnerkom koji živi u inostranstvu“, rekao je on.

Ista stvar je, kako kaže, i sa povratkom, i „lepi ili ružni razlozi mogu da vas podstaknu na to“.

„Da li su u pitanju stariji roditelji, ili su vam tu prijatelji. Odluka o povrtaku i odlasku je kompleksna, a praćenje i upravljanje cirkularnim migracijama je jedna od ključnih zadataka pored državom“, rekao je Živković.

Današnji događaj o cirkularnim migracijama organizovali su Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Te dve organizacije od januara 2022. godine sprovode projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije! Inovativna rešenja za podsticanje cirkularne migracije kao stub povećane konkurentnosti i ekonomskog razvoja“.