U Srbiji oko 116.000 paušalaca, uskoro izmena sistema oporezivanja

Izmena sistema oporezivanja paušalaca, među kojima su taksisti, frizeri, advokati, ali i zaposleni u IT sektoru, olakšaće ulazak novih preduzetnika na tržište, niže poreze za njih u početku poslovanja, kao i izlazak sa tržišta bez ikakvih posledica.

To je rečeno danas na zajedničkom sastanku predstavnika IT sektora i predstavnika Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), a ta organizacija je, između ostalog, pripremila Predlog izmene sistema oporezivanja, koji bi država uskoro mogla da razmatra.

Predstavnik NALED-a Dušan Vasiljević ističe da u Srbiji ima oko 116.000 paušalaca, te da oni svojim uplatama doprinose budžetu više nego sektori koji nisu u paušalnom sistemu. Kada je reč o reformi sitema oporezivanja, navodi Vasiljević, predstavnici IT sektora najviše su saglasni da paušalno oporezivanja treba biti automatizovano i transparentno.

Podseća da trenutno preduzetnik pre početka poslovanja ne zna da li će mu biti odobreno paušalno oporezivanje, već to saznaje kada krene u posao.

– Automatizacija i transparentnost bi doprineli da privrednik sazna da li će biti deo paušalnog oporezivanja pre početka poslovanja, što će olakšati posao i preduzetniku i poreskoj upravi – naglasio je Vasiljević.

Navodi da će to doprineti bržem i lakšem osnivanju preduzetničkog biznisa.

Kada se govori o paušalnom oporezivanju uglavnom se prvo pomisli na bogate advokate, kaže Vasiljević, i dodaje da u paušalnom oporezivanju većinom ima onih koji „sastavljaju kraj sa krajem“ i koji ne znaju da li će imati dovoljno novca da plate porez.

Takve su, dodaje, na primer prevodilačke kancelarije, koje mesečno zarađuju oko 100 ili 150 evra, i ocenjuje da takvi preduzetnici ne bi trebalo da budu opterećeni plaćanjem poreza, dok „ne stanu na noge“, te kako bude rastao biznis, tako će rasti i oporezivanje.

Predstavnica „Startit“-a Zoja Kukić kaže da novi predlog paušalnog oporezivanja ima neke pozitivne efekte, a prvi među njima jeste rešavanje do sada osnovnog problema, a to je koliko on iznosi.

– Dobro je što ide ka tome da taj sistem reši i da se otkrije formula kojom će se paušalni sistem obračunavati – smatra Kukić.

Međutim, dodaje da država ne bi trebalo da oporezuje one preduzetnike koji su na početku poslovanja, koji „žive od jednog klijenta“, kao i da bi država trebalo da u sistem uključi preduzetnike koji rade na crno, a da ne stavlja veći teret na one koji su već deo sistema.

– To može da dovede do toga da pojedini stručnjaci u IT sektoru izađu iz poslovanja, počnu da rade na crno, što mi ne bismo voleli da se desi – navodi Kukić.

Još jedan od problema, ističe ona, jeste što inspektori oporezuju različito, te su postojali primeri, navodi Kukić, da dva preduzehca koja rade u istom gradu i prihoduju sličan iznos novca, a plaćaju različite poreze.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera, kaže da je država uvrstavanjem IT sektora u paušalni sistem omogućila da srpski IT postane konkurentan na globalnom tržištu.

– Rumuni imaju nultu oporezivanja na plate u IT sektoru, Poljaci daju velike subvencije za izvoz svojih IT usluga, a mi imamo ovaj oblik i mislim da ne bi bilo dobro da se menja – smatra Šolaja.

Ističe da bi „tektonske“ izmene oporezivanja, možda prouzrokovale veće troškove, što bi, kaže, nateralo preduzetnike da pređu u sivu zonu ili da odu u inostranstvo.

– Tada ćemo završiti sa još manje budžetskih prihoda – zaključuje Šolaja.