U Srbiji posluje oko 74.000 frilensera, polovina svih u Beogradu

Foto: Pixabay

Prema podacima dobijenih pomoću istraživanja Gigmetar u Srbiji ima oko 74.000 radnika koji rade putem digitalnih platformi, kao što su Bibo, Upwork, Freelencer i Guru. Skoro polovina njih, oko 44 odsto živi u Beogradu, muškarci u proseku zarađuju 25,54 dolara, dok žene dobijaju oko 21,54 dolara po satu.

Zarade gig radnika, kako se navodi u rezultatima istraživanja porasle su u odnosu na oktobar 2020. godine. Muškarci su tada prema istom istraživanju zarađivali oko 23,70 dolara po satu, dok su žene plaćane 19,03 dolara po jednom času.

Porcenu broja digitalnih, odnosno gig gradnika u Srbiji koji rade na globalnim internet platformama već neko vreme radi Centar za istraživanje javnih politika. Njegovi istraživači predstavili rezultate do kojih su došli na onlajn konferenciji "'2 u 1' s CENTROM: Pogodi koliko nas ima?".

Prema rečima jednog od istraživača Petra Čolovićau ovom trenutnku u Srbiji ne postoji ni jedan sistem načina da oni pristupe registraciji i učestvuju u istraživanjima, pa se došlo do okvirne procene od 74.000 digitalnhih radnika u Srbiji.

Podseća da gig radnici predstavljaju specifičnu grupu ljudi, čiji se broj zbog prirode posla neprekidno menja, kao i dužina bavljenja tim poslovima.

Mnogi od njih su registrovani na više onlajn platformi i obavljaju razne delatnosti. Među njima ima i ljudi koji posluju u oblasti IT industrije, koji su zbog poreskih pravila svoja preduzeća prebacivali u takozvane "doo" statuse iz statusa preduzetničkih firmi, o čemu se prošle godine vodila velika polemika u domaćoj javnosti.

Prilikom utvrđivanja broja gig radnika, uzimala se u obzir činjenica da li oni rade deset sati na onlajn platformama, da li rade na platformama koje su opšteg karaktera ili na onim koje su uže specijalizovane.

KORONA I TEST SAMOSTALNOSTI - DUPLA MUKA SRPSKIH FRILENSERA

Prema rečima jedne od učesnika istraživanja, Tanja Jakobi, zanimljivo je zamisliti situaciju kada svi ti ljudi ne bi imali posao, jer bi to u Srbiji mogla da bude čitava privredna grana ili sektor industrije. Zbog njihovog broja, kako naglašava, gig radnicima država treba da prilagodi politike, sa ciljem da oni lakše rade.

Najnovije merenje koje je obavljeno u februaru ove godine pokazuje da se jedan broj gig radnika u Srbiji povukao i nije radio. Razlog za to je što su možda hteli da vide da li će gig rad biti isplativ pod novim poreskim režimom, kaže Vladan Ivanović iz Centra za istraživanje javnih politika.

Podsetimo, tada su udruženja frilensera pregovarala sa državom o poreskom tretmanu radnika na internetu i na kraju je sa državom postignut dogovor o oporezivanju radnika na internetu.

FRILENSERI SE IPAK DOGOVORILI SA VLADOM SRBIJE
FRILENSERIMA IZ SRBIJE MANJA SATNICA TOKOM PANDEMIJE

NAJZASTUPLJENIJE GIG DELATNOSTI

Prema Ivanovićevim rečima među profesijama koje najčešće obavljaju gig radnici u Srbiji postoje dve grupe delatnosti: kreativne usluge i razvoj softvera. On ukazuje da neka velika pomeranja u pogledu promene  tih trendova u budućnosti ne treba očekivati.

Muškarci više rade plaćenije profesije, uglavnom u softveru, multimediji i kreativnim uslugama, dok žene obavljaju manje plaćene, administrativne poslove i oblast prevođenja. Broj muškaraca među gig radnicima, prema istraživanju iznosi 62,2 odsto, dok žene čine ostatak od 37,8 odsto.

Muškarci zarađuju više, a prosečna cena njihovog rada je nepuna četiri dolara po satu manja od zarade koju ostvaruju žene.

Jaz među frilenserima, koji je zasnovan na rodnoj osnovi, blago se povećavao, ali je se on od maja 2020. do danas smanjuje i u poslednjem merenju je najmanji od kada se on prati kao parametar u istraživanju.

Prosečne tražene cene njihovih radnih sati kreću se od oko 15 dolara po satu za žene, do 19 dolara po satu za muškarce.

Stabilizacija tržišta rada gig radnika desila se tokom leta 2020. godine, a broj gig radnika bio je nešto manji nego pre krize izazvane pandemijom. Sada se beleži se značajno smanjenje u porastu broja njihovih radnih sati, navodi se u istraživanju.

Iz Vojvodine potiče skoro svaki treći radnik, odnosno 28,34 odsto, dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije u Srbiji, odnosno 44,23 odsto.

Tek nešto preko 12 odsto gig radnika je skoncentrisano u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je procenat nešto veći za Južnu i istočnu Srbiju, gde živi oko 15 odsto srpskih gig radnika.

Za Južnu i Istočnu Srbiju, karakteristično je da se sve dešava u Nišu i taj grad za taj region predstavlja isto ono što je Beograd za celu Srbiju. Treba napomenuti i da je Beograd po broju gig radnika tri puta veći od Novog Sada.

Nešto manje od jedan odsto gig radnika živi u Užici, Leskovcu, Kraljevu i Čačku. Nešto više ih je u Subotici 1,91 odsto,  u Pančevu 1,73 odsto i u Zrenjaninu 1,3 odsto. Ovome treba dodati još sedam većih gradova koji ukupno imaju 1 odsto od broja gig radnika u Srbiji

Prema zvaničnim podacima Evropske unije i Srbije u našoj zemlji ima oko 102.000 gig radnika, ali u Centru za istraživanje javnih politika tu procenu ocenjuju kao preterano optimističnu. 

Istraživanje Gigmetar pokrenuto je u februaru 2020. godine, sa ciljem da se dobijaju precizni podaci o broju radnika na internetu u Srbiji. 

Čedomir Savković

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.