Frilenserima iz Srbije manja satnica tokom pandemije

Nakon prvog talasa pandemije, broj „digitalnih“ radnika iz Srbije na globalnim platformama za frilensere relativno je stabilan, ali je pala prosečna cena njihovog radnog sata, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika. U istraživanju se napominje da je među glavnim izazovima frilensera u Srbiji namera države da ih oporezuje.

Rezutati su prikupljeni u okviru njihovog istraživanja digitalne geografije Srbije i zemalja u okruženju, pod nazivom „Gigametar“.

U istraživanju se napominje se da je prosečna cena radnog sata „gig“ radnika u Srbiji zabeležila pad, kao i da je tu negativan uticaj pandemije najočigledniji.

Ipak radnici sa iskustvom i dalje rade po istoj ceni, od 19,40 dolara po satu, dok je ukupna prosečna cena 15 dolara za jedan sat.

Razlika u ceni rada po satu je najmanja kod najbrojnije populacije, u oblasti multimedije i kreativnih usluga. 

Cena rada po satu, kako se navodi, veća je kod muškaraca u svim profesijama, bez obzira da li su u pitanju radnici sa iskustvom ili novi „gig“ radnici.

Ono je da su se domaći digitalni radnici suočili i sa novim izazovima: većom konkurencijom (zbog povećanja broja tih radnika širom sveta), smanjenim obimom tražnje ovakvog tipa rada i sa regulatornim naporima države usmerenim na oporezivanje „gig“ (digitalnih) radnika.

Kako se objašnjava, promene u tražnji otežale su dolazak do poslova, naročito za nove radnike bez iskustva, što znači da je zaustavljen i dalji rast tržišta, iako ga pandemija nije značajnije oštetila. 

U istraživanju se navodi da 70 odsto celokupne populacije domaćih digitalnih radnika radi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Iz Vojvodine dolazi skoro svaki treći radnik (28,34%), u Beogradu živi i radi skoro polovina (44,23%), dok je u ostalim gradovima procenat ovih radnika relativno mali.

Skoro svaki četvrti radnik, kako navode istraživači, bavi se razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih deset radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji (četvrtina bez iskustva u online radu).

„Tokom pandemije porasla (je) potreba za IT stručnjacima globalno, pa je i srpsko tržište IT stručnjaka reagovalo na kreirane šanse”, navodi se u istraživanju.

UČEŠĆE ŽENA RELATIVNO VISOKO

Istraživanje je pokazalo i da čak 37,6% populacije digitalnih radnika predstavljaju žene.

„Od deset gig radnika čak četiri su žene“, navodi se u istraživanju. 

Ipak naglašava se da digitalne radnice, iako u ukupnoj populaciji imaju važan udeo, spadaju u manje frekventne radnike u poređenju sa muškarcima.

U oktobru su, primera radi predstavljale oko 30% u novoj populacije te vrste radnika.

Istog meseca činile su 40%, ukupnog broja digitalnih radnika, ali je bio manji udeo u njihovim ukupnim prihodima – 35,1%.

PODELA POSLOVA PO REGIONIMA

U Beogradu se izdvaja razvoj softvera, pisanje i prevođenje, a najizraženija je  komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga.

U Vojvodini se izdvajaju administrativne usluge i unos podataka, prodaja i marketing i razvoj softvera.

U Južnoj i Istočnoj Srbiji „gig“ radnici dominiraju u oblastima profesionalnih usluga, multimedijalnim i kreativnim uslugama u prodaji i marketingu.

Region Zapadne Srbije i Šumadije ima najmanju „gig“ populaciju, a najpopularnije su administrativne usluge, unos podataka i multimedijalne i kreativne usluge.