U Srbiji za luskuz uvek ima novca

Po tradiciji, najskuplji automobil prvi se proda na sajmu, ol-inkluziv aranžmane agencije prodaju nekoliko meseci pre početka sezone.

Ekonomista Goran Nikolić ocenjuje za „Politiku“ da je svest da je bitno imati moderan mobilni telefon, dobra kola, firmirane stvari, odlika je siromašnog društva.

„Prvi u svetu, prvi u Srbiji”, reklamni je slogan koji prati LG zakrivljeni OLED televizor koji košta 1.149.999 dinara. Nikad skuplji TV nije postojao na našem tržištu. Za njegovu premijeru u Srbiji postarala se „Tehnomanija”. Čudo vizulne tehnologije je u ponudi od 27. novembra, a premijerni kupac se još čeka. 

„U ponudi imamo i ‘sonijev’ televizor od 700.000 dinara koji se odlično prodaje, kao i ‘filipsov’ TV koji košta 900.000. Prodaja ovakvih proizvoda uvek dobro ide“, tvrde u „Tehnomaniji”. 

Jasno je da luksuzni proizvodi kod nas imaju kupce – da nije tako, ne bi se ni uvozili. Po tradiciji, najskuplji automobil prvi se proda na sajmu, ol-inkluziv aranžmane agencije prodaju nekoliko meseci pre sezone. Sajam nautike u Beogradu je sve popularniji. 

S druge strane, promet u maloprodajama opada, nezaposlenost je izražena, prosečna potrošačka korpa vredi tri puta više od penzije, a skoro dva puta od prosečne zarade u prestonici. 

Ekonomista Goran Nikolić, ipak smatra da raslojavanje kod nas nije toliko izraženo i da smo mi u okviru centralno-evropskog proseka, što se standarda tiče. 

„Radnje koje nude luksuznu robu posluju ne zato što u Srbiji ima mnogo bogatih, već zato što smo kao narod skloni da se ‘prostiremo preko gubera’, da trošimo više nego što bi nam bilo primereno. Svest da je bitno imati moderan mobilni telefon, dobra kola, firmirane stvari, odlika je siromašnog društva. I to nije naša specifičnost, već karakteristika maltene čitave istočne Evrope“, zaključuje Nikolić. 

Prema nešto drugačijoj školi mišljenja, ponuda i potražnja skupe, ali ne i preskupe robe, znak je da srednja klasa „daje znake života”. To su oni potrošači koji sebi ne mogu da priušte unikatna dobra, ali su im u dosegu haljine od 250 evra, čizme od 800, torbe od 300… Pa makar i po cenu „odvajanja od usta”. 

„Uživanje u luksuzu je kao zaljubljivanje. Kada vam se svidi sat od 5.000 evra ili haljina od 500, ne želite sve skupe satove i haljine, nego baš tu. Zato ćete, kao i u ljubavi, uraditi sve da dobijete ono što želite. Tako se zaljubim u košulju, pa u čizme, sako. Tako ide. Odreknem se nekih stvari i skupim novac da bih kupila baš tu u koju sam zaljubljena. Držim se parole: ‘Nemam para za jeftine stvari’. Kao što vidite“, smeje se mlada sugrađanka koju su novinari „Politike“ sreli na Terazijama sa kesama iz „Barberija” i „Ganta”, gde je, kaže, kupovala što za svoju dušu, što za novogodišnje poklone. 

Dušanka Đogo – Antonović, izvršna direktorka kompanije „San, mun end stars“ (Sun, Moon&Stars), eksklizivnog distributera proizvoda porcelana, kristala, srebra, najluksuznijih svetskih kompanija, kaže da se naše tržište luksuza osipa i da je ova godina najgora u poslednjih petnaest. 

„Imamo stalne mušterije koje i dalje kupuju proizvode luksuznih firmi kao što su ‘Villeroy & Boch’, ‘Rosenthal’, ‘Hermes’, ali profitabilno poslovanje na tržištu luksuzne robe ne čini prodaja nekoliko artikala visokog cenovnog ranga godišnje. Opstajemo zahvaljujući proizvodima visokog kvaliteta, a nešto pristupačnih cena“, kaže Dušanka Đogo – Antonović. 

Odrednicu pristupačna cena treba shvatiti krajnje uslovno. Kompanija koja u svojoj ponudi ima posrebrenu činiju od 1.460 evra, u pristupačniji cenovnik svrstava proizvode koji koštaju 300 ili 400 evra. 

Tako, recimo, „Hermes” tanjir košta 210 evra, „Meissen” set šolja za espreso 350 evra, dekanter napravljen od ručno duvanog kristala 250 evra. U viši „platni razred” spadaju kristalne čaše od oko 800 evra, koliko košta i „Wedgwood” servis za ručavanje. 

Na potesu od Terazija do Nušićeve ulice posluju ekskluzivne radnje – „Armani”, „Barberi”, „Gant”, „Vagon – Pariz”, „Frej vajl”, a tu je i „Dizajn distrikt” u Čumićevom sokačetu. Prodavci u nekim od ovih radnji kažu da su zadovoljni predprazničnim pazarom. 

„Poslednjih dana svraćaju i oni koji ređe kupuju kod nas. Kupuju poklone ili čašćavaju sebe stvarima koje izvesno vreme planiraju da pazare, poput gospođe koja je pre neki dan kupila sako za sina od 50.000 dinara i sebi jaknu od 70.000“, kaže radnica u jednom od ekskluzivnih butika na Terazijama. 

Pomenuti artikli su, naravno, na prazničnom sniženju.