Vesti iz zemlje

27.11.2014. 10:40

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

U šta bi Britanci u Srbiji investirali?

Britanski eksperti veoma su raspoloženi da budu konsultantni prilikom prodaje Telekoma Srbije, a nije isključeno ni da britanski ulagači budu i investitori.
To je izjavio predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž.
„Dobra je ideja vlade da se privatizuje Telekom i britanski eksperti bi rado pomogli vladi da budu sigurni da je taj proces završen u korist Srbije, bez obzira kako želite da prodate, da li sve odjednom, ili deo“, istakao je on i dodao da bi eksperti dali najbolje savete u smislu cene koja se može dobiti i propisa koji se moraju izmeniti kako bi investitori došli.
Upitan da pojasni da li to znači da je Velika Britanija više zainteresovana da u tom procesu bude konsultant nego investitor, on je rekao da je moguća i druga opcija. 
„Britanska mobilna telefonija je jaka. Vodafon je jedna velika britanska kompanija i bilo bi logično da u tom slučaju to budu oni, samo nemam saznanja o tome da li su zainteresovani za tu kupovinu ili nisu. Ima mnogo kompanija koje su potencijalni kupci državne imovine u Srbiji ako su uslovi korektni“, naveo je on. 
Džadž je istakao da postoji izvestan broj investitora u oblasti građevinarstva koji su zainteresovani za projekte u Beogradu, ali i ukazao da Vlada mora da da dobre uslove kako bi privukla novac. 
Upitan kako strani investitori gledaju na hapšenja velikih biznismena u Srbiji, osumnjičenih za malverzacije, utaju poreza i slična krivična dela, on je rekao da je to jako dobar signal za strane investitore, jer oni ne vole kada je zemlja korumpirana. 
„Ključ svake zemlje je vladavina prava. Ne znamo da li su uhapšeni krivi ili nevini. Ako su krivi, vlada je u pravu što je krenula u hapšenja jer korupcija destabilizuje čitavu ekonomiju“, naveo je predsednik Britansko-srpske privredne komore. 
Zemljama u tranziciji, kako je naveo, nije dovoljna jedna godina da bi izašle na kraj sa korupcijom, ali da bi za pet godina taj problem prilično mogao da se reši. 
On je ocenio da se ova vlada veoma trudi da sprovede reforme, ali da pravi efekti još ne mogu da dodju do izražaja jer je kratak period njenog mandata. „Bilo je značajnih koraka, poput odluke da se privatizuje vise od 500 preduzeća u restrukturiranju, to je dobar korak. Koliko sam razumeo, za oko 400 kompanija su stigla pisma o zainteresovanosti, što je odlično“, rekao je on. 
Džadž je ocenio da investitori pozitivno gledaju i na sporazum sa MMF-om, jer ovaj aranžman garantuje finansijsku stabilnost tako što se zahteva od Vlade da preduzme određene korake kako bi ostvarila uštede. 
On ocenjuje da britanski investitori, poput Britiš Amerikan Tobaka u Srbiji posluju dobro, uprkos tome što je politička i ekonomska situacija u poslednjih nekoliko godina bila teška. 
Mnoge kompanije kada razmišljaju da ulože u neku zemlju, prema njegovim rečima, gledaju u izveštaj Svetske banke „Duing biznis“ koji rangira 189 zemalja, a na kome je Srbija otprilike na polovini liste. 
„Vlada je vrlo svesna toga, o tome smo pričali i oni znaju i pokušavaju da kroz zakonske izmene unaprede te stavke, poput izdavanja građevinskih dozvola, ali ovo jesu u neku ruku prepreke, jer kompanija koja želi da investira gledaće u mnoge zemlje gde bi mogli da otvore predstavništvo, fabriku..“, kategoričan je ovaj sagovornik koji ističe da kod investitora nema manjka novca. 
Vizni sistem koji postoji između Srbije i Britanije otežava prema njegovim rečima poslovnu saradnju. 
„Srbija je posebno oštećena ovakvim viznim režimom jer se odluke o izdavanju vize ne donose u Beogradu već u Poljskoj. To jeste nezgodna stvar, i ne može se braniti iz ugla biznisa. Mnogo je politike prisutno“; istakao je on. 
Upitan da li je već srpskim firmama stavljeno na raspolaganje oko 100 miliona evra o čemu se govorilo u javnosti kada je izabran za šerifa londonskog Sitija, on je rekao da je srpskim firmama teško da dođu do novca jer ih banke nerado kreditiraju. 
„Koncept je da prikupimo oko 100 miliona evra u Londonu, pa da imamo ovde grupu koja može da iskoristi taj novac i da ga plasira kompanijama koje bi mogle da budu uspešne i koje žele da se šire. Međutim, teško je srpskim firmama da dođu do novca jer ih banke nerado kreditiraju“, istakao je Džadž.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Napišite spisak prodavnica koje naplaćuju kese da ih izbegavamo!
    Stalno nam nameću neku novu dažbinu pod izgovorom da je to dobro za nas same!!! I još se kao javljaju neki stranci da nas uče pameti kako je to dobro, jer smo mali, pa mora Država da nas vaspitava!
    Ovo sa kesama pokušavaju već 15 godina, toliko otprilike su i bio-razgradive na tržištu, i uvek je iza toga stojao po neki slovenački proizvođač papirnih kesa.
    Ovo spada u ekološki terorizam, kao ona obnovljiva energija u EU, malo im zafali struje i satovi pošnu da im kasne pet minuta dnevno… kao imali su višak i ako satovi žure kada je višak, a kasne kada je manjak…
    Ovo mora jednom više da prestane, ovaj kretenizam sa ekologijom postaje neizdrživ jer postoji nešto što se zove ekološki bilans: mnogo više energije i nafte se potroši za proizvodnju papirnih kesa i transport i proizvodnju staklene ambalaže nego za bio-razgradive plastične kese, i svi oni koji imaju problema sa tim kesama imaju problem u svojoj glavi, jer papirne kese ostaju mnogo duže u prirodi od bio razgradivi, a staklena ambalaža ostaje večno. Kada se na to doda i ona neprevaziđena budalaština neke od predhodnih vlasti u vidu postrojenja za uklanjanje olova iz ekrana CRT monitora koje se nalazi hemijski stabilno vezano u samom staklu da bi upijalo X radijaciju umesto da se prave stakleni tanjiri i kristalne čaše za mikrotalasne pećnice koje sada uvozimo od Francuza – pametni ljudi napravili veliki biznis od toga.
    Ko je za obnovljivu energiju neka prvo svoju kuću skine sa EPS-a, toplane i gasovoda pa da vidimo kako će mu biti, i neka, naravno, sam sebi ukine plastične kese!
    Jer, osnovna je prevara sa brkanjem anaerobnih i obnovljivih izvora energije, i tu foru prodaju zemlji koja pravi 60% struje iz hidro-elektrana. Šta reći osim – marš, marš, marš! Aman, marš bre! Marš!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.