U uslovima rasta cena hrane i energije, Srbija mora da zaštiti najugroženije

Privredni rast Srbije u prvoj polovini ove godine iznosio je 4,1 odsto i bio je vođen pre svega privatnom potrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za zapadni Balkan.

Ipak rastuće cene energenata na svetskom tržištu, usporavanje globalne ekonomije, ali i ubrzanje inflacije, vođeno sve većim cenama hrane, kao i pogorša nje bilansa tekućeg računa odražavaju se na ekonomske izglede Srbije i materrijalni položaj najranjivijih grupa.

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara ističe da iako projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok suštinski ostaju nepromenjene, negatovno rizici mogu uticato na njihovo ostvarenje.

„Skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja koji bi moga oda dostigne čak deset odsto bruto domaćeg proizvoda u 2022. godini, dok inflacija ostaje tvrdoglavo visoka“, dodaje on.

U izveštaju se dodaje da projekcija ekonomskog rasta za ovu godinu ostaje nepromenjena na 3,2 odsto, bez obzira na opadanje neto izvoza, dok bi na srednji rok, godišnja stopa ekonomskog rasta trebalo da se stabilizuje na oko tri odsto.

Fiskalni deficit je prema izveštaju za sada ograničen, zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom ove godine i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna budžetska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energenata.

„Cene pregrejane, hale hladne, sve nas podseća na 90-te“

Rizici za osnovne makroekonomske izglede koji bi mogli da se materijalizuju 2022. i 2023. godine uključuju dalje skokove cena hrane i energije.

„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali“, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Ona je istakla da je od presudnog značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme i da je Svetska banka spremna da zemljama pruži podršku u tim nastojanjima.

Tekuća kriza, takođe, naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će regionu omogućiti da pređe sa nestabilnih i prljavih ugljovodonika na čistiju proizvodnju električne energije, ali i usvoji zelenije obrasce proizvodnje i potrošnje, navodi se u izveštaju.