Udruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalce

Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ smatra da su predloženim izmenama Zakona o fiskalizaciji, po kojima obveznik fiskalizacije „svako“ ko plaća porez na prihod od samostalne delatnosti, preširoki, odnosno da obuhvataju i obveznike-paušalce.

„Oporezivanje metodom paušalno utvrđene osnovice ima za cilj da smanji administrativni teret te kategorije obveznika dokle god ne pređu zakonom propisan godišnji prihod (od šest miliona dinara). Fiskalizacijom paušalno oporezovanih obveznika se anulira obesmišljava sistem paušala i nameće opterećenje kategoriji obveznika koju pretežno čine fizička lica koja samostalno obavljaju delatnost“, navodi se u saopštenju tog udruženja.

„Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ dodaje da Zakon o fiskalizaciji ima veliki uticaj na uslove poslovanja privrednika, zbog čega je potrebno produžiti rok za analizu i komentare male privrede, a zatim omogućiti detaljnu javnu raspravu na temu ovog i drugih zakona koji su u pripremi.

Smatraju i da član 6. predloga zakona, koji se tiče obaveznog izdavanja fiskalnog računa za primljeni avans koji predstavlja neki depozit ili rezervaciju ne podrazumeva dokument kojim bi se poništio taj fiskalni račun ako se avans/depozit vraća davaocu?

„Zakon je nedorečen i stiče se utisak da ostavlja široka diskreciona ovlašćenja ministru finansija. Zašto ga ne urediti odmah kroz sam zakon?“, pitaju u udruženju.

Na primer, član 12. predviđa zabrana vršenja delatnosti u trajanju od 15 dana u slučaju neslaganja između izveštaja kase i stvarnog stanja u visini do 10.000 dinara, što ocenjuju kao nesrazmernu štetu za privrednika, a samim tim i za budžet.

„Smatramo da je zatvaranje kontraproduktivno ako je u pitanju prvi prekršaj norme. Trebalo bi bliže urediti način nadzora i možda čak predvideti obavezu kontrolnog organa da kontrolu beleži video zapisom. Zabrana vršenja delatnosti treba da bude poslednja mera koja se koristi, posle savetovanja i edukacije, jer u suprotnom ona odaje utisak sredstva reketiranja, zastrašivanja i u ne retkim slučajevima maltretiranja privrednika“, ocenjuju u udruženju.

Dodaju i da članovi 15. do 18. predloga zakona ne definišu jasno kaznene odredbe, već da paušalno određuju visinu prekršaja.

„Na primer, kazna od 300.000 dinara je i za onog koji nije evidentirao jedan fiskalni račun (što može biti diskutabilno jer imamo situacije da su inspektori tvrdili da račun nije izdat ako im nije uručen i slično) i onaj koji nije evidentirao 101 račun. Kaznene odredbe treba da budu pravedne. Definisati prekršaj jasnije i razdvojiti suštinske prekršaje od nenamernih grešaka“, zaključuje se u saopštenju.