Vesti iz zemlje

16.11.2023. 11:26

Saopštenje

Autor: Nova ekonomija

UNDP: Za „zelene“ inovacije 190.000 dolara

Foto: UNDP

Autori 19 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju dobili su novčane nagrade u ukupnom iznosu od 190.000 dolara, koje je dodelilo Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), saopštio je UNDP.

Nagrađena su privatna, javna i socijalna preduzeća, naučne institucije i udruženja građana.

Njihove inovacije će doprineti efikasnijoj upotrebi resursa i energije, boljem upravljanju otpadom, a time i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očuvanju životne sredine, navodi se u saopštenju.

Trinaest inovacija koje su rezultat saradnje nauke i privrede nagrađeno je „cirkularnim vaučerom“ u vrednosti od po 10.000 dolara.

Šest najboljih ideja za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom nagrađeno je „cirkularnom nagradom“, takođe u vrednosti od po 10.000 dolara.

Primena ovih rešenja istovremeno će doprineti smanjenju otpada i poboljšanju uslova rada sakupljača sekundarnih sirovina.

Svih 19 nagrađenih rešenja izabrano je putem ranije raspisanih javnih poziva, a biće realizovana tokom 2024. godine.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice“, koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.

Dobitnici cirkularnih vaučera za saradnju nauke i privrede

  • 1. Novom čistom zelenom stazom od biootpada do bioaktivnog blaga

Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu i Beoflos DOO će na novi način – superkritičkom ekstrakcijom – tretirati bio-otpad od smole tamjana, ostataka pasiranog paradajza, kao i semena divlje ruže, za dobijanje novih bioaktivnih komponenata koje se koriste za prirodnu medicinu i kao suplementi u ishrani.

  • 2. Razvoj tehnologije za proizvodnju kompozitnih materijala na bazi otpadnog stakla

Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerziteta u Kragujevcu i „Fragment Incorporated” DOO planiraju da primene otpadno staklo za proizvodnju pločastih materijala koji se koriste u uređivanju enterijera, čime se smanjuje upotreba polimernih kompozita dobijenih iz nafte, a na kraju svog životnog ciklusa mogu se koristiti kao podloga za izgradnju puteva.

  • 3. Proizvodnja hidročađi iz otpada prerade voća

Tehnološki fakultet Univerziteta u Nišu i Fruvita DOO će razviti simulacioni model prerade organskog otpada od voća za dobijanje hidročađi i procesne vode, hidrotermalnom karbonizacijom. Kao rezultat, biće urađena studija izvodljivosti ovog industrijskog procesa. Hidročađ se može koristiti kao bioenergent, absorbent ili čvrsto đubrivo.

  • 4. Valorizacija boja za životne namirnice iz otpada voća i povrća izolovanih primenom zelenih ekstrakcija

Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu i „MANDARINA CAKE SHOP“ DOO će na inovativan način iz otpada voća i povrća izdvajati pigmente koji su visokog kvaliteta i bezbedni po zdravlje, a služe za bojenje sladoleda. To će doprineti prelasku na korišćenje prirodnih boja u proizvodnji namirnica, kao i smanjenju prehrambenog otpada, koji danas čini 40% otpada u Srbiji.

  • 5. Novi održivi materijali na bazi prirodnih sirovina

Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu DOO i Jekom DOO će novim, zelenim metodama za tretman otpada – posebno biomase i polimera poput PET ambalaže, izdvajati sastojke koji će se dalje koristiti za proizvodnju kompozita, i biorazgradivih epoksidnih i poliuretanskih adheziva (odnosno lepkova) za industriju i građevinarstvo (posebno za drvo i aluminijum).

  • 6. Primena otpada od prerade voća za dobijanje visokovrednih proizvoda na osnovu pektina

Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i ESSALK DOO će na inovativni način tretirati otpad od voća kako bi dobili sastojke na bazi pektina koji se koriste za proizvodnju jestivih premaza. Na ovaj način doprineće smanjenju otpada i negativnih efekata na životnu sredinu koju imaju konvencionalni sastojci ove vrste, koji su danas pretežno u upotrebi.

  • 7. Tradicija i inovacije u službi cirkularne poljoprivrede

Institut Mihajlo Pupin DOO Beograd i „Biofrost Bioplastics“ DOO su osmislili novi sistem za sadnju biljnih kultura. Sadnja biljaka i njihovo zalivanje će biti automatizovano pomoću veštačke inteligencije. Za sadnju će se koristiti biorazgradive saksije koje se mogu direktno posaditi u zemljište, a koje ga tokom raspadanja svojim svojstvima dodatno hrane. Ovo će ubrzati proizvodnju, pa će umesto nekoliko desetina minuta za jednu biljku, sada biti potrebno jedan minut – za tri biljke. Ovim rešenjem, karbonski otisak će biti smanjen za 5,8 tona CO2 godišnje.

  • 8. Potencijal gljiva proizvedenih u Srbiji za dobijanje kvalitetnog hitina i hitozana

Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI) Univerziteta u Beogradu i EKOFUNGI DOO će ispitivati potencijal upotrebe supstrata od gajenja gljiva u Srbiji – šampinjona i bukovače, za dobijanje hitina koji se koriste kao alternativni materijali za proizvodnju nanopapira, u medicini, zaštiti životne okoline, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao ambalaža.

  • 9. Upotreba otpadnog stiropora i letećeg pepela u proizvodnji lakih betonskih blokova

Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Dorado DOO nude rešenje za reciklažu stirpora i letećeg pepela, kroz istraživanje svojstava novih građevinskih materijala, betonskih blokova, koji se dobijaju njihovom ponovnom upotrebom, kao i ispitivanje ekonomske isplativosti ovog novog proizvoda.

  • 10. Primena geografskih informacionih sistema za izdvajanje lokacija pogodnih za korišćenje biođubriva

Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu i „BioCombact“ DOO će pomoću geografskih informacionih sistema analizirati tri okruga u Srbiji kako bi se prepoznale površine koje su najpogodnjije za primenu inovativnih mikrobijalno-organskih biođubriva, na kojima će biti optimalno postaviti kompostere, i testirati komercijalnu primenu ovog đubriva i razvoj novih varijacija đubriva.

  • 11. Fizičko-hemijska karakterizacija izolacione plastike i mogućnosti njenog iskorišćenja – cirkularni pristup reciklaži kablova

Institut za opštu i fizičku hemiju AD i Connect Clean Roma Group će ispitivati karakteristike usitnjene izolacione plastike dobijene u procesu reciklaže kablova. Na osnovu dobijenih rezultata će se predvideti mogućnost iskorišćenja dobijenog materijala u proizvodnji regranulata ili građevinskih materijala. Krajnji cilj inicijative je da ukaže na mogućnost ponovne upotrebe izolacione plastike.

  • 12. Cirkularna ekonomija za pametnu proizvodnju i upotrebu nosivih senzora

Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu i „Flexisense“ DOO osmišljavaju proizvodnju i distribuciju uređaja koji se nose na telu. U odnosu na postojeće elektronske uređaje slične namene, očekuje se da će ovo rešenje imati duži životni vek proizvoda za do 70 odsto, zbog primene bioplastičnih i termoplastičnih materijala, a to će dovesti do smanjenja emisije CO2 do 50 odsto.

  • 13. Ublažavanje klimatskih promena sekvestracijom ugljenika putem mahovina -ozelenjavanje i revitalizacija degradiranih površina i komunalnih deponija mahovinama

Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Centar za biotehnologiju i konzervaciju biljaka) i JKP Gradska čistoća Beograd će koristiti otpadne materijale iz različitih proizvodnih pogona kako bi formirali vlažne podloge od mahovina. Mahovine će se dalje prenositi u vidu tepiha na komunalne deponije, gde će prečišćavati vazduh i ozelenjavati ih.

Dobitnici cirkularnih nagrada za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom

Udruženje Zadrugarstvo će kroz svoju inicijativu „Reciklirana paklica ̶ očuvana zajednica“ uključiti predstavnike osetljivih grupa u proizvodnju za reciklažu iskorišćenih pakli od cigareta i ručnu proizvodnju visoko kvalitetnog grafičkog papira. Proces ne uključuje upotrebu sintetičkih materijala i lepkova, iziskuje minimalan utrošak električne energije i smanjuje količinu otpada.

Udruženje građana „YUROM centar“ radi analizu uticaja dosadašnjih politika i praksi u oblasti rada individualnih sakupljača sekundarnih sirovina „Ka legalizaciji i unapređenju kvaliteta rada individualnih sakupljača sekundarnih sirovina“, kako bi se napravio i legalizovao novi pristup legalizaciji njihovog rada. To će omogućiti donošenje odluka zasnovano na podacima i potencijalno rešenje za oko 10 000 individualnih sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji.

Udruženje Lilit će iskoristiti činjenicu da filmska i televizijska produkcija proizvode otpad kojim se ne upravlja organizovano. Inovacija „Circular Cinema ̶ cirkularno upravljanje otpadom u kinematografiji“ predviđa obučavanje i uključivanje neformalnih sakupljača sirovina u tretman ovog otpada i razvijanje ove, u Srbiji nove grane cirkularne ekonomije.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) planira da putem radionica upozna neformalne sakupljače sekundarnih sirovina u Pančevu o depozitnom sistemu za ambalažni otpad, koji je u procesu uvođenja u Srbiji. Pored toga, kroz inicijativu „Korak po korak ka unapređenju podrške za neformalne sakupljače sekundarnih sirovina“ sakupljači će biti upoznati sa drugim novinama koje uvođenje ovog sistema podrazumeva, što će im omogućiti da se uključe u proces kreiranja javnih politika u ovoj oblasti.

Institut za regionalni razvoj je predložilo inicijativu „Cirkularna zadruga Novi Beograd: Inicijativa za transformaciju otpadnog ulja u priliku za zajednički napredak“ koja uključuje osnivanje zadruge sakupljača otpadnog ulja iz domaćinstava, razvoj digitalne aplikacije sa lokacijama kontejnera i informacijama o pravilnom sakupljanjem ulja, postavljanje kontejnera za otpadno ulje, kao i obučavanje sakupljača, ali i građana o procesu upravljanja ovim otpadom, radi zaštite životne sredine i širenja svesti o značaju reciklaže.

Udruženje za prosperitet Roma Novi Bečej izradiće „Mapu puta za integraciju neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalni sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji“, odnosno smernice za javne politike za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalni sistem upravljanja otpadom u Srbiji. Nakon istraživanja biće predložen inkluzivan i održiv poslovni model, koji će Ministarstvu zaštite životne sredine poslužiti kao osnova za pokretanje višesekorske inicijative za integraciju neformalnih sakupljača.

Klimatske promene već oblikuju našu svakodnevicu

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.