Uprava za agrarna plaćanja uskoro bi trebalo da dobije 103 nova zaposlena, čime će Srbiji biti omogućeno da lakše dođe do sredstava iz evropskih fondova namenjenih poljoprivrednicima.
„Vlada je usvojila Uredbu kojom su predviđena sredstva za to i uskoro bi trebalo da se raspiše konkurs“ – potvrdio je savetnik predsednika Vlade Dragan Glamočić.
Ministarstvo poljoprivrede je pre nekoliko meseci Vladi poslalo signal da je neophodno da u što kraćem roku zaposle 103 osobe koje bi radile na procesu akreditacije, kako bi uspeli da povuku sredstva iz evropskih fondova za 2016. Kako će to tek sada biti učinjeno, izvesno je da će prve ozbiljne cifre iz IPARD II biti povučene tek naredne godine.
„Moguće je da će ove godine moći da se dobije neki novac iz evropskih fondova, ali biće to simbolične cifre. Moramo znati da je bilo dosta toga da se uradi, menjala se i zgrada, tako da ozbiljnija sredstva možemo da očekujemo 2017.“ – ističe Glamočić.
I šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport pohvalio je juče odluku Vlade da odobri zapošljavanje 103 izvršioca u Upravi za agrarna plaćanja, što će obezbediti sprovođenje IPARD II programa, koji bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrede, usklađivanju sa standardima EU, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.
Novac neophodan za zapošljavanje novih ljudi u Upravu predviđen je Uredbom koju je Vlada usvojila u subotu, a istim dokumentom rešene su i subvencije za poljoprivredu.
Najveći „udar“ ove godine doživeli su ratari, koji će sada po hektaru, umesto prošlogodišnjih 12.000 dinara, dobiti po 2.000 dinara za biljnu proizvodnju i regres za đubrivo. Premije za mleko će, kako je i najavljeno pre Nove godine, ostati iste – sedam dinara po litru.
„Smanjenje budžeta za prošlu godinu odrazilo se i na budžet za ovu. Ratari će sada dobiti avansno po 2.000 dinara, pred prolećnu setvu, a onda ćemo posle nekoliko meseci videti kakva je situacija u budžetu i da li ima uslova da dobiju još nešto“ – napominje Glamočić.
Direktna plaćanja za podsticaje poljoprivrednicima, kako je navedeno u uredbi, iznosiće oko 16,9 milijardi dinara, od čega je za premije za mleko opredeljeno 3,4 milijarde, za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i za regres za đubrivo po oko 3,5 milijardi, a za regres za troškove skladištenja u javnim skladištima 500.000 dinara. Za organsku proizvodnju u ovoj godini predviđeno je 92 miliona dinara, a za očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa 58 miliona dinara.
LSV: Katastrofa
Liga socijaldemokrata Vojvodine reagovala je odmah na mere Vlade i upozorila da će one „izazvati katastrofu u ratarstvu na teritoriji Vojvodine.
„Srbija je i do sada imala najmanje podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju u regionu, a sada ih je spustila na nivo statističke greške. U odnosu na 2014, bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje je već manja za 400 miliona dolara, dok će nove mere taj pad samo produbiti i nastaviti“, navode u LSV.
DS: Uništavanje ratarstva
I Demokratska stranka smatra da se na ovaj način uništava ratarska proizvodnja. „Ta odluka će devastirati najvažniji sektor, uticati na obim proizvodnje, cene hrane, ali i potpuno opustošiti sela“, upozorava DS u saopštenju.
-615x345.jpg.webp)
U praksi je to sve mnogo komplikovanije i veća pljačka nego što je ovde opisano. I ako se državnom službeniku toleriše da nije jasno, izvesno, sigurno kako da obračuna šta sve od prihoda ima, koliko, i kome sve i za šta treba da plati da odgovori svakog građaninu Srbije koji je poreski obveznik, kako onda građanin Srbije može da se tretira kao dužnik sa kamatom. Sve se svodi na rekla-kazala i ‘ljudima bez lanaca’ se kači omča oko vrata.