USAID: Male firme u Srbiji pokazale najveću borbenost tokom korona-krize

Male firme u Srbiji su pokazale najveću borbenost tokom korona-krize, a sve više učesnika na tržištu prepoznaje značaj ubrzane digitalizacije. Najveći problem, sa kojim se suočava polovina firmi koje bi želele da investiraju je taj što ili nemaju pristup finansiranju ili se plaše neizvesnosti koju nosi zdravstvena kriza, rezultati su ankete USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj „1.000 preduzeća“.

Konkretno, to znači da od 100 dinara koje privrednik investira u svoje poslovanje, 79 dolazi iz njegovog džepa ili rezervi kompanije. 

U istraživanju koje USAID sprovodi proteklih devet godina stavovi preduzeća koji se tiču uvoza i opsega poslovanja su identični kao i prethodnih godina. 

Dragana Stanojević, direktorka USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, ocenila je da je domaća privreda pokazala određenu žilavost, koja je posledica i boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja, kao i truda i spremnosti domaće privrede da se „prilagođava i krize pretvara u šanse“.

Ona je navela i da rezultati istraživanja ukazuju da preko pola firmi ima samo jednog menadžera, da tek 12 odsto njih ima više od 20 radnika, a da se udeo žena u rukovodećim strukturama umanjuje sa rastom veličine kompanije.

„Uprkos padu prihoda, većina kompanija je zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize… Polovine privrede procenjuje da može da se oporave za do godinu dana, dok su mala i mikro preduzeća više pesimistična“, navodi Stanojević.

Dodaje i da 40 odsto mikro, malih i srednjig preduzeća ocenjuje da su im prihodi pali za jednu do dve trećine, što je rezultat duplo lošiji od onog koji prijavljuju veće firme.

Što se promena biznis okruženja tiče, preduzeća najpozitivnije ocenjuju poboljšanja inspekcijskog nadzora, procesa zapošljavanja, kao i povraćaj PDV-a.

Problemi koje navode, kao i prethodnih godina su visina poreza i doprinosa na zarade, koji su ocenjeni najnegativnije.

„Čak i u ovoj netipičnoj godini došlo je do poboljšanje stavova (menadžera), osim na temu poreza i doprinosa na zarade. (Biznisi) i dalje strahuju od pada likvidnosti i dalje nesigurnosti koje donosi koronavirus. Po prvi put se smanjio broj onih koje smatraju da se transparentnost javne uprave smanjio, ili da je rad državne uprave efikasniji“, kaže Stanojević.

Rezultati upućuju da bi pojava institucija mikrokredita ili digitalnih rešenja za manje pozajmice i kredite značajno pomoglo srpskoj privredi, a sve više kompanija prepoznaju značaj digitalizacije.

Stanojević je najavila i da će USAID objavljivati dodatne rezultate i analize vezane za „1.000 preduzeća“ u predstojećem periodu. 

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri navodi da je tehnička podrška USAID-a usmerena na rast poslovanja i izgradnju transparentnijeg biznis okruženja.

Dodaje da je ohrabrujuće što trećina svih aktera planira da digitalno transformiše svoje poslovanje, kao i da se nada da će videti još više mikro, malih i srednjih preduzeća koja će krenuti ovim putem.

„Finanasijska tržišta i dalje ne daju dovoljno podrške MMSP, koja bi omogućila veću konkurentnost privrede. Trenutno se razvijaju dve platforme koje će omogućiti alternativno finansiranje i novi kapital za preduzeća u Srbiji“, rekao je ambasador.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić navodi da će uskoro početi da se primenjuje strategija usmerena na razvoj digitalnih veština građana, kao i dalje investicije u širokopojasnu infrasatrukturu.

„Ukoliko ne građani ne budu imali dovoljan stepen digitalnih veštoina, nećemo postići ekonomski razvoj celokupnog društva, niti smanjenje jaza između ruralnih i urbanih sredina“, kaže Matić. 

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ocenio je da trenutna kriza nije klasična kriza potražnje, koja bi novcem iz finansijskih tržišta mogla da se reši, već da na nesvakidašnji način utiče i na ponudu i potražnju.

Zbog toga, cela privreda je „katapultirana pet godina u budućnost“, zaključuje Čadež.

„Izvoz jeste jedan od najvećih generatora rasta, uspeli smo da ga zaštitimo i održimo… Direktnu pomoć koju bi mogli da dobijemo jeste da Brisel (olakša i omogući uvoz) u EU u svim oblastima u kojima smo usklađeni sa EU standardima, i to odmah, ne za deset godina kad postanemo članica (EU)“, rekao je Čadež.