USAID: Najveći problem MMSP pristup izvorima finansiranja

Najveći problemi mikro, malih i srednjih preduzeća su pristup izvorima finansiranja, neefikasna državna birokratija i nestabilnost propisa.

U Srbiji sektor mikro, malih i srednjih preduzeća čini slično kao i u EU 99,5 odsto ukupnih preduzeća. Takođe, slično kao i u EU zapošljava oko dve trećine ukupno zaposlenih.

Međutim, za razliku od EU sektor MMSP u Srbiji proizvodi oko 37 odsto BDP-a, a u EU 55 odsto BDP-a. Ova razlika upravo ukazuje na različit tretman male privrede kod nas i u Evropi.

Prema istraživanju USAID projekta za bolje uslove poslovanja MMSP sektor-značaj za ekonomiju zemlje i pokazateljima indeksa globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma najveći problemi za privrednike u Srbiji su pristup izvorima finansiranja, neefikasna državna birokratija i nestabilnost propisa i to ovim redom.

Problemi u finansiranju MMSP nisu novi i najbolje ih odražava struktura izvora finansiranja. Čak 85,3 odsto se finansira iz sopstvenih sredstava, a 2,2 odsto od porodice i prijatelja. Finansijski sektor čiji je to upravo glavni posao učestvuje sa 10 odsto preko banaka i 0,3 odsto lizinga. S obzirom na ograničenost sopstvenih sredstava lako je zaključiti da na ovaj način veliki deo privrede u stvari samo preživljava bez neke nade za rast i razvoj.

Na ovaj zaključak ukazuje i struktura plasmana na tržišta, koje je u 62 odsto slučajeva mesto u kome firma posluje, a svega devet odsto je to neko inostrano tržište.

Fokus grupe privrednika kojima se ovaj projekat bavio ocenile su da ukupna poslovna klima u Srbiji neizvesna i nepovoljna, kao i da na tržištu postoji malo novca.

Privrednici takođe iskazuju i nepoverenje u državne institucije i to pre svega sudove koji ne sprovode dosledno i efikasno zakone, tj. zakon nije isti za sve.

Jedan od najvećih problema je naplata potraživanja što ne samo da smanjuje prihode preduzeća već i stvara lance nelikvidnosti duž cele privrede.

Ono što poslovnu klimu čini nestabilnom je, kako ocenjuju mali privrednici nepoštovanje zakona.

Sve ovo je i jedan od važnih razloga zašto i oni koji imaju pristup bankarskim kreditima ne žele da rizikuju i zadužuju na duži vremenski period.

Naravno, problem je i što banke percipiraju mikro preduzeća kao ili veoma male ili kao veoma rizične klijente pa su oni često van finansijskog sistema u kome dominiraju banke sa 92 odsto, a tržište kapitala i investicioni fondovi skoro pa da i ne postoje.

Vlada Srbije je nedavno proglasila 2016. godinu za Godinu preduzetništva sa nizom programa i projekata koji se nalaze u fazama planiranja, a za neka od njih postoje nadanja da će se krenuti u primenu u ovoj godini.

Jedno od njih je i program državnih garancija koje sprema Ministarstvo privrede, a koji bi trebalo u budućnosti da zameni sistem subvencionisanja kamatnih stopa i dodele bespovratnih sredstava. To bi funkcionisalo tako što bi država garantovala za kredite koje bi odobravale banke u određenom iznosu, a garancija bi se aktivirala ukoliko bi kredit postao nenaplativ.

Neka procena je da bi se sa garantnim fondom od 15 miliona evra moglo kreirati kreditiranje od 100 miliona evra. Na ovaj način bi i mnoga mala preduzeća imaju dobre biznis planove, ali nemaju imovinu koju bi dala kao obezbeđenje kredita, mogla da dođu do zajmova, smatraju stručnjaci USAID-a.

Kako je istakla Dragana Stanojević, saradnik USAID-a u ovoj godini se očekuju inicijative za poboljšanje uslova poslovanja za sektor MMSP, a to je pre svega ulazak nebankarskih institucija na finansijsko tržište, kao i programi državne podrške, tzv. kreiranje portfolio garantnih šema.

„Na listi je efikasno izvršenje i naplata potraživanja, kao i podsticajne mere i mehanizmi kojima će se podstaći ulaganje MMSP sektora u rast i razvoj. Neophodna je i veća razmena znanja i dijalog između države, finansijskih institucija i sektora MMSP. Na kraju neophodno je i podizati nivo znanja privrednika o upravljanju finansijama“, napomenula je Stanojević