Uskoro ponovo dozvoljene reklame na javnom prevozu, njihovo ukidanje GSP koštalo milione

Beograd će ponovo dozvoliti da se na vozilima javnog gradskog prevoza postavljaju reklamne poruke. Ova promena dolazi nepune dve godine nakon što je Grad u avgustu 2022. zabranio „postavljanje reklama i drugih natpisa sa spoljašnje strane vozila (i unutrašnje strane prozora) gradskog prevoza u Beogradu“. Predstavnici grada su zabranu ovog vida reklamiranja pravdali, između ostalog, i niskim prihodima od „prelepljivanja“ autobusa marketinškim porukama, koji su se ipak merili milionima dinara, odnosno stotinama hiljada evra.

Podsetimo, avgustu 2022. godine Beograd je zabranio postavljanje reklama i drugih natpisa sa spoljašnje strane vozila (ili sa unutrašnje strane prozora u vozilu).

Tim rešenjem bilo je određeno da se unutrašnjost vozila može koristiti za postavljanje reklamnih poruka, ali da nijedno obaveštenje niti reklama u vozilu ne sme se postaviti van posebno predviđenih prostora za ovu namenu (oglasnih tabli).

Skidanje reklama sa autobusa najavio je na leto 2022. godine tadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić navodeći da autobusi liče na „Mikijev zabavnik“, a da je prihod od toga (reklama) zanemariv.

Posle skoro dve godine zabrane, Grad Beograd je promeno mišljenje.

Kako piše u najnovijoj odluci od 24. maja, spoljašnost na vozilima beogradskog javnog prevoza može da se koristi za postavljanje reklamnih poruka (u skladu sa Pravilnikom o postavljanju reklamnih poruka).

Za postavljanje reklamnih poruka, uskoro će moći da se koristi i unutrašnjost vozila, vidi se iz odluke.

Ono što je novina kada se radi o reklamiranju na vozilima gradskog prevoza je upravo to da će biti donet poseban „Pravilnik o postavljanju reklamnih poruka“, koji će urediti ovu oblast.

Pravilnik treba da donese gradski Sekretarijat za javni prevoz u naredna tri meseca.

„Odluka da se zabrani reklamiranje na vozilima bila štetna“

Zabrana reklamiranja na vozilima javnog prevoza bila je štetna, pre svega za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd, ali i za privatne prevoznike, zbog toga što im je direktno smanjila prihode, ocenjuju sagovornici Nove ekonomije

Dodaju i da ovo polje jeste bilo potrebno urediti – da se tačno zna ko i kako može da postavlja reklamu, na kom delu vozila, da se spreči zaklanje vidik putnicima – ali nije bilo potrebno potpuno zabraniti ovaj vid oglašavanja.

„Ovakva mera je bila apsolutno štetna, pre svega po GSP, koji je ostvarivao prihode od iznajmljivanja oglasnog prostora na svojim vozilima, posebno na onim linijama koje saobraćaju u užem i širem centru grada. Te linije su oglašivačima najatraktivnije, koji su zato bili zainteresovani da ulože novac u reklamiranje. Naravno, to je negativno uticalo i na prihode drugih prevoznika u beogradskom javnom prevozu“, kaže za Novu ekonomiju direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović.

Jovanović ocenjuje da je odluka da se ponovo dozvoli reklamiranje na vozilima javnog prevoza „logična“, a da joj je jedina mana to što je okasnela.

„Međutim, suština je da sačekamo donošenje pravilnika od strane Sekretarijata za javni prevoz, kojim se mora vrlo precizno definisati na kojim delovima vozila je moguće oglašavanje, pod kojim uslovima, da reklame budu takve da ne ometaju vidik putnicima i da sve to bude u skladu sa jedinstvenim standardom koji mora da važi za sve. Tek tada možemo da govorimo o tome da je ta oblast uređena“, rekao je Jovanović.

Da odluka da se zabrani ogalašavanja na vozilima nije bila dobra za prevoznike ocenjuje i Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP.

Sa druge strane, Banković poručuje i da razume primedbe velikog broja građana, jer su mnoge reklame bile postavljene i po staklenim površinama tako da su onemogućavale vidik putnicima.

„Uđete nekad u vozilo u 12 sati popodne, a kao da se vozite u 12 sati noću“, kaže on.

Banković navodi da je u suštini u ovoj oblasti bila potrebna regulativa, a ne apsolutna zabrana reklamiranja.

„Da se tačno zna ko može da da postavlja reklamu, na kom delu, da ne sme da se zaklanja vidik putnicima, i da se propišu ne samo pravila, već i ozbiljne kazne, i da to neko kontroliše“, rekao je on.

On ukazuje da Pravilnik, još uvek nije donet, da je Sekretarijat krajem maja dobio nalog da ga izradi, tako da, praktično, reklame na vozilima još uvek nisu dozvoljene.

„Iskreno se nadam da će pravilnik koji će doneti Sekretarijat biti takav da jasno i nedvosmisleno definiše šta može da se postavlja na kojim površinama može da se postavlja, i da jednostavno možemo da ostvarujemo prihode – i mi kao GSP Beograd, a i privatni prevoznici“, rekao je on.

Koliko je GSP izgubio zbog zabrane reklamiranja?

Gradsko saobraćajno je, dok je to još uvek bilo dozvoljeno, od takozvanog „total dizajn“ reklamiranja prihodovalo više od svih drugih marketinških usluga koje pruža.

GSP je od zakupa reklamnog prostora u sistemu „total dizajna“ u 2023. godini ostvario nula dinara prihoda, dok je u 2022. godini prihod od „zakupa reklamnog prostora u sistemu total dizajna“ iznosio oko 23,4 miliona dinara.

Prethodne, 2021. godine, tokom koje je svih 12 meseci bilo omogućena usluga reklamiranja na spoljašnjosti vozila, ovaj prihod bio je 34,15 miliona dinara.

Poređenja radi, podaci iz finansijskih izveštaja GSP-a ukazuju da su „prihodi od reklama“ u 2023. godini bili 15,7 miliona dinara, dok su u 2022. i 2021. godini „prihodi od reklama“ iznosili oko 12,3 miliona dinara.

Nikola Jovanović navodi da je, u situaciji kada GSP kao najveće gradsko preduzeće godinama posluje sa velikim gubitkom, svaki prihod značajan i dobrodošao.

On je takođe postavio pitanje ko će odgovarati za „potencijalne milione evra izgubljene dobiti od oglašavanja na vozilima GSP-a“.

Pozivajući se na podatke iz nekih ranijih godina, Ivan Banković navodi da je prosek (prihoda) od oglašavanja, samo za GSP, „iznosio negde oko 100.000 evra na mesečnom nivou“.

„Svakako mislim da i cenovnik koji je GSP tada primenjivao nije bio u skladu sa aktuelnim cenama i da smo tu mogli mnogo više da profitiramo, a iskreno se nadam da će menadžment GSP-a doneti odluku da poveća cene zakupa reklamnog prostora. Reklama koju će videti nekoliko hiljda ili nekoliko desetina hiljda građana dnevno, to zaista mora da se naplati, sav taj prihod bi mogao da ode na neke korisnije stavri“, kaže Banković.