Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel po pitanju ekonomskog napretka?

Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih, predstavlja osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, iako ekonomska poglavlja čine najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama, zbog čega je i napredak u oblasti privrede ograničen, ocenjeno je na onlajn diskusiji „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“.

Konferencija koju je organizovao portal European Western Balkans imala je za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, koja bi bila sposobna da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta, kao i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. 

Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske politike (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas, govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP), najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.

„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, kazao je Milošević.

Prema njegovoj oceni, tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. 

Kao najveću šansu za privredni razvoj, Milošević navodi poljoprivredu, čiji potencijal smatra za „nedovoljno iskorišćen“.

„Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, dodao je Milošević.

Ranka Miljenović dodaje da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu, vidi određeni napredak, ali koji nije suštinske prirode.

Kao primer takvog minimalnog napretka, ona navodi usvajanje novog Zakona o državnoj pomoći, koji ipak nije doneo suštinski napredak u Poglavlju 8, koje se tiče politike konkurencije.

„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović, koja dodaje i da u Srbiji napretka u toj oblasti nema već šest godina.

Ona dodaje i da bi, što se ekonomskog napretka tiče, Srbija na skali od jedan do pet imala „slabu trojku“, ako se ocenjuje ekonomska pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju domaću privredu nakon eventualnog pristupanja, „što nije dovoljno“.

„Država i organi uprave koji rade na formulisanju strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.

Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.

Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.

Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.

Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta „Pripremi se za učešće – P2P“ koji je podržan sredstvima Evropske unije.