Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo banane

Srbija pripada jednoj od tzv. vrućih tačaka klimatskih promena koja predstavljaju mesta na planeti koja se zagrevaju više od globalnog proseka, kaže za Klimu 101 Mirjam Vujadinović Mandić, meteorološkinja i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Neka od kilmatskih predviđanja kažu da će godišnja količina padavina u severnoj i centralnoj Evropi povećati, a u Mediteranu smanjiti i granica između ta dve oblasti prolazi upravo kroz našu državu.

Jedan od dokaza su ekstremi koje imamo u toku leta od suša do intenzivnih padavina.

Prema tim projekcijama moglo bi da dođe do povećanja količina padavina u Vojvodini, dok u ostatku Srbije može doći do smanjena. U Srbiji bi se tokom leta mogli susretati sa problemima koji se javljaju u mediteranskim zemljama kao što su šumski požari i ekstremnije temperature. 

„Poljoprivreda je već sada jedna od najugroženijih grana privrede kod nas jer visina i kvalitet prinosa direktno zavise od vremenskih uslova u toku proizvodne godine. Kod nas najveće štete poljoprivredi nanosi suša, koja nepovoljno utiče na većinu poljoprivrednih kultura i u ekstremnim slučajevima može da smanji prinose ratarskih kultura i do 50 odsto. Gubici poljoprivredne proizvodnje u takvim godinama mogu da premaše i dve milijarde dolara, kao što je bio slučaj 2012. godine“, kaže Vujadinović Mandić.

Velike količine padavine doprinose eroziji zemljišta, a i vlažni uslovi pogoduju razvoju mnogih biljnih bolesti. 

Prethodnih godina dolazilo je do prevremnog cvetanja kajsije koja najranije cveta, pa na svake 2-3 godine se javlja gubitak celokupnog roda kajsije, a tome doprinosi i kasni prolećni mraz.

Zbog sve toplije klime, pored smokvi koje su se odmoćali kod nas, u budućnosti bićemo u mogućnosti da uzgajamo i drugo mediteransko voće kao što je kivi, limun ili čak i banana.

„Naša država je veoma ranjiva na klimatske promene. Već sada trpimo velike gubitke u raznim sektorima, što se onda odražava na ekonomiju cele države. Neophodno je da sistematizovano pratimo i procenjujemo štete i gubitke od vremenskih nepogoda i klimatskih ekstrema i da kontinuirano radimo na podizanju otpornosti i adaptivnog kapaciteta na svim nivoima, od strateškog planiranja do implementacije. Trenutno je u izradi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji treba da analizira rizike i ranjivosti pojedinih sektora i da predloži prioritetne mere adaptacije i načine njihove implementacije“, zaključuje profesorka Poljoprivrednog fakulteta.