Uvozno meso jeftinije za 15 do 20 odsto od domaćeg

Ove godine uvezeno skoro dvostruko više zamrznutog mesa u Srbiju nego lane, a zamrznuto meso sa zapada jeftinije od domaćeg za 15 do 20 odsto. 

Pošto domaći proizvođači gube trku sa zapadnoevropskim farmerima, stručnjaci upozoravaju da je poslednji trenutak da se značajnije pomogne proizvodnja mesa.

Uvoz zamrznutog mesa, koje se najčešće koristi za proizvodnju sremskog kulena, srpske kobasice i zlatiborske pečenice, povećava se iz godine u godinu. 

Uvoznicima posao ide od ruke, jer su u prvih šest meseci ove godine na evropskom tržištu kupili 4.600 tona zamrznutog svinjskog mesa. To je gotovo dvostruko više nego lane. 

Povećava se i broj onih koji odustaju od tova stoke, jer kažu da se ne isplati. Inače, zamrznuto meso koje stiže sa Zapada jeftinije je od domaćeg za 15 do 20 odsto. 

Povećava se spisak klanica koje proizvode prerađevine samo od mesa iz uvoza. Lakše im je da uz pomoć trgovaca dođu do jeftinijeg zamrznutog mesa. Cena mu je, kažu upućeni, niža ako je više vremena čuvano u hladnjači. 

Kilogram svinjskog buta iz uvoza sa svim dažbinama košta od 350 do 400 dinara. Iz domaće proizvodnje skuplji je 50 dinara. 

„Domaća proizvodnja će da se gasi. Neće je biti, mi nemamo hiperprodukciju. Oni u Evropi su napravili hiperprodukciju i mi ne možemo da konkurišemo sa cenom“, objašnjava Milenko Đurđević iz klanice „Đurđević Pećinci“. 

Pre desetak godina proizvodili smo 600 hiljada tona mesa, a sada 150 hiljada tona manje. Da bi nadoknadili manjak utovljene stoke na tržištu, klanice pribegavaju uvozu zamrznutog mesa. Kvalitet tog mesa kontroliše 260 veterinarskih inspektora. 

„Trenutno je taj broj smanjen, nastojaćemo da ga do jeseni popunimo. Sada inspektori rade punom parom, pre i posle podne da bi mogli da izvrše tu kontrolu“, kaže Zorica Novaković iz Uprave za veterinu. 

Uvozi se i zamrznuta piletina koja najčešće ide u preradu. To ne moraju da čine klaničari koji koji imaju svoju proizvodnju. 

„Smrznuto meso nismo kupovali, niti ga koristimo za prodaju ni za preradu. Proizvodimo meso za poznatog kupca“, kaže Mihalj Pavel iz klanice „Piljan“ u Boljevcima. 

Stručnjaci upozoravaju da je poslednji trenutak da se značajnije pomogne proizvodnja mesa, jer domaći proizvođači brzo gube trku sa zapadnoevropskim farmerima. 

„Potrebna je veća podrška stočarskoj proizvodnji iz agrarnog budžeta i pojačana aktivnost svih vrsta inspekcija, veterinarske, sanitarne i tržišne, kada je u pitanju uvoz mesa“, upozorava Vesna Paraušić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. 

Zakon o subvencijama u poljoprivredi obavezuje nadležne da redovno materijalno pomažu i one koji tove stoku, ili proizvode mleko, da bi ostvarili kakvu-takvu zaradu. 

Kako kažu, kasne premije za mleko, regresi za utovljenu i rasnu stoku. Bez tih para, malo njih će sa svojim stadom dočekati jesen i jeftiniju stočnu hranu.