Uz račun privrednicima stigao i popust za „muzički dniar“, za kašnjenje sledi kamata

Iako mnogi provrednici nisu radili tokom korona-krize, pa samim tim nisu ni emitovali muziku, tvrde da su im stigli računi za muzički dinar iz Organizacije muzičkih autora (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma (OFPS), piše Beta. Navodi se da je SOKOJ na računima odobrio popust za mart i april od 50 odsto i za jul i avgust od 30 odsto odsto a da je OFPS oprostio naknadu za mart i april.

„Njihovi popusti mi ne znače ništa kad nisam radila i ostvarila gotovo nikakve prihode. To je velika nepravda, a kada to pokušamo da ukažemo SOKOJ i OFPS, samo se pozivaju na Zakon o zaštiti intelektualne svojine“, rekla je Vlasnica noćnog kluba „Eskejp“ u Bačkoj Palanci Milena Kralj.

Prema njenim rečima, od početka pandemije klub je radio oko tri nedelje, a dobila je račun od obe organizacije da plati ukupno oko 31.000 dinara.

Privrednici su u zahtevima Vladi Srbije, koje će saopštiti na protestu ispred ministarstva finansija i privrede, naveli da je jedan od besmislenih troškova muzički dinar, posebno u vreme pandemije kada su prihodi pali i do 100 odsto i kada retko ko radi, a kamoli pušta muziku u poslovnom prostoru.

Račun za naknadu se ispostavlja u novembru za prethodnih deset meseci i plaća se jednokratno u roku od dvadesetak dana, a OFPS je naveo da će obračunavati zateznu kamatu za prekoračenje roka.

Muzički dinar se inače  plaća kao naknada za emitovanje muzičkih dela, a po osnovu autorskih prava, a visina zavisi od kvadrature poslovnog prostora, važnosti muzike za delatnost kojom se privrednik bavi i lokacije.

Tarife za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u prevoznim sredstvima, bioskopima, pozorištima, bilijar salama i recepcijama obračunavaju se u bodovima, a vrednost boda zavisi od rasta potrošačkih cena.

Tako su privrednici, kako se navodi, koji imaju poslovni prostor oko 50 kvadrata dobili račune od oko 30.000 dinara.

Istakla je da visina naknade zavisi od zone u kojoj se posluje, ali da istu cenu ima prva zona u Beogradu i u gradovima u unutrašnjosti, „što je nelogično“.

Dodala je da su neki privrednici pokretali i sudske sporove, ali da ih gotovo niko nije dobio.