Vasilić: Rušenje u četvrti Savamala pokazalo da Srbija nije pravna država

Vasilić zato zamera premijeru što je izjavio da je jedino sporno što su objekti u Savamali srušeni noću, a ne danju, jer se, kako kaže, ne može rušiti ni u toku noći, ni u toku dana, ako o tome prethodno nisu odlučile nadležne institucije, a to svakako nije predsednik Vlade Srbije.

Članica Saveta za borbu provit korupcije smatra da sve to pokazuje da ni kod aktuelne vlasti, kao ni kod svih prethodnih, nema interesovanja za uspostavljanje pravne države.

Savet za borbu protiv korupcije ukazao je u svom poslednjem izveštaju da u pravosudnom sistemu Srbije postoje brojni problemi i da je i dalje očigledan uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove. Savet konstatuje da se reforma pravosuđa ne može izvršiti, a da se pri tome ne izvrši i reforma druge dve grane vlasti u onim delovima koji bitno utiču na rad pravosuđa.

Vasilić je istakla da postoji problem sa Ustavnim sudom da li je reč o delu pravosudne ili izvršne vlasti? To je, prema njenim rečima, nedorečeno i u samom Ustavu, a s obzirom na način na koji se sudije biraju – da deset sudija biraju političari, a pravosuđe samo pet – pokazuje loš odnos političara i sudija, te da je Ustavni sud po svom ponašanju trenutno više deo izvršne, nego pravosudne vlasti.

Ona je ukazala i na problem što se više od 80 odsto zakona donosi po hitnom postupku, bez javne rasprave. Posledice takvih zakona su, kako kaže, vrlo loše. Pojedini zakoni iz oblasti pravosuđa su menjani po osam, deset ili dvanaest puta, a Zakon o krivičnom postupku je npr. menjan čak pet puta u poslednje tri, četiri godine, podseća gošća Novog dana.

„To je jedan od razloga što imamo problem sa ažurnošću pravosuđa“, objašnjava Vasilić i dodaje da sudija u Srbiji dobija trostruko manje novih predmeta nego sudije u Evropi, a opet nije ni približno efikasan. Ona kaže da srpske sudije niti su lenje, niti manje pametne, već su zakoni često neprimenjivi, jer ne prate život u zemlji.

Zakoni se, kako kaže, ne mogu samo prepisivati. Zato Evropska unija, prema njenim rečima, nije dobro uticala na izmene zakona u Srbiji. Ona podseća na reformu pravosuđa iz 2008. godine kada su se svi stručnjaci na javnoj raspravi Saveta složili da cela reforma, počev od izbora Viskog saveta sudstva, ne daje nikakve garancije da će pravosuđe u Srbiji postati nezavisno. Vlast je tada, kako kaže, imala samo jedan odgovor – da je reforma prošla kontrolu EU. Brisel, prema njenim rečima, može da kontroliše ispunjenost standarda, ali ne i stanje u Srbiji. 

„To ne mora da znači da odgovara našem stanju, to odgovara stadndardima EU koji su dobri, ali zakon mora da odgovara našem stanju“, ističe sagovornica.

U Srbiji, kako dodaje, postoji veliki problem sa nezavisnošću pravosuđa. Uticaj izvršne vlasti na pravosudnu se ne ogleda samo u zakonima koji utiču na rad pravosuđa, već i u svakodnevnim izjavama političara u kojima se krši prezumpcija nevinosti. 

„Ne možete pričati da je Mišković kriminalac, Kosmajac narko diler… Vidite kako se u skupštini govori da su svi prethodni pljačkaši i sl. To je za pravosuđe pogubno. Znam šta znači kada premijer priča o krivicama koje nisu dokazane. Sudija koji sudi iznalazi dokaze, sudi na osnovu zakona i dokaza, a ne na osnovu tvrdnji premijera i ministara“, objašnjava Vasilić.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije kaže da će to telo nastaviti i dalje da piše izveštaje u nadi da će neko krenuti da ih čita. U vlasti, kako kaže, postoji neka vrsta jednoumlja, i skupštinska većina samo glasa kako odluči izršna vlast, i to bez javne rasprave koja je jako važna, jer okuplja ljude koji nisu iz stranaka, već znaju svoj posao i kako da prepoznaju članove nacrta zakona koji mogu proizvesti korupciju.