Vesti iz zemlje

07.11.2017. 10:17

Priredila: Nataša Stojanović

Autor: Nova Ekonomija

Vasiljević: Uspešna primena novog zakona uticala na brže i efikasnije izdavanje građevinskih dozvola

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na teritoriji Srbije je samo u avgustu ove godine izdato 1878 građevinskih dozvola i taj broj se povećava.

Stalni rast broja izdatih dozvola jedna je od najznačajnijih posledica uspešne primene novog Zakona o planiranju i izgradnji. Zakon je usvojen u decembru 2014. na predlog Vlade Republike Srbije koja je u nacrtu usvojila veliki broj preporuka Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj. Donošenjem ovog Zakona uklonjenjene su krupne prepreke efikasnom i brzom izdavanju građevinskih dozvola, ali i prepreke za razvoj, kako građevinske industrije, tako i cele domaće ekonomije.

Ovo za portal Nova ekonomija kaže Dušan Vasiljević, zamenik direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. On dodaje da o značaju ovog projekta najbolje govori podatak da je pre njegovog donošenja za celokupan proces, od ideje do upisa objekta u katastar, bilo potrebno čak 272 dana:

– Pored toga privrednici su imali obavezu da posete dvadesetak šaltera različitih institucija i da prikupe čitavu gomilu papira i dozvola. Danas, novim Zakonom, uveden je jednošalterski sistem, što znači da je državna administracija stavljena u službu građana, pa sada ona prikuplja za račun građana i međusobno razmenjuje sve potrebne dokumente i podatke. Kreiran je efikasan sistem zahvaljujući kojem se broj izdatih građevinskih dozvola povećao za preko 45%, a samo tokom ove godine nekoliko je puta obaran rekord u broju dozvola izdatih na mesečnom nivou.

NE: Zakon o planiranju i izgradnji umanjio je administrativne namete koji se prikupljaju po ovom osnovu. Na koji način je takav postupak uticao na prihode gradova i opština?

Dušan Vasiljević: Novom regulativom ukinulti su najveći nameti za izdavanje dozvola za infrastrukturne i proizvodne objekte. Istovremeno, Zakonom je ograničena visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i za druge vrste objekata. Iako bi se moglo zaključiti da je takva politika dovela do smanjenja prihoda, naprotiv, ona je omogućila izdavanje većeg broja dozvola, izvođenje većeg broja projekata, efikasniju naplatu, a samim tim i više sredstava u budžetima gradova i opština. Po ovom osnovu je, u prvih šest meseci 2017. prikupljeno čak 4.9 milijardi dinara, što je 19% više nego u istom periodu 2014. Osim isticanja pozitivnih rezultata neophodno je napomenuti i da smo, zahvaljujući našim ranijim analizama i najnovijim istraživanjem NALED-a, upoznati sa iskustvima investitora da opštine takse naplaćuju neujednačeno i u pogledu šta se naplaćuje, a šta ne, a naročito u pogledu iznosa koji se naplaćuju. Na tome je potrebno raditi u narednom periodu.

NE: Novi zakonski okvir olakšao je poslovanje investitorima i građevinskim kompanijama. Kakva je situacija sa izdavanjem dozvola za izgradnju za fizička lica?

Dušan Vasiljević: Izdavanje građevinskih dozvola je brže, jednostavnije i jeftinije za sve. I privreda, ali i građani, sada mogu aplicirati za dozvolu bilo kada, putem interneta. Na istom mestu mogu se informisati i o proceduri, zakonskoj regulativi, ali i pronaći odgovore na pitanja koja imaju. Takođe, za rešavanje svih nedoumica otvoren je poseban pozivni centar.

NE: Reforma izdavanja građevinskih dozvola značajno je uticala na položaj Srbije na Doing Business listi Svetske banke, kako u ovoj oblasti, tako i u ukupnom plasmanu. Koje korake je potrebno učiniti kako bismo ostvarili dodatni napredak?

Dušan Vasiljević: Srbija je ostvarila zaista izvanredan napredak, posebno u oblasti izdavanja građevinskih dozvola gde je za tri godine popravila svoju poziciju za čak 176 mesta i gde sada zauzima deseto mesto u konkurenciji 190 svetskih ekonomija. Prostor za unapređenje naravno postoji, i zato je potrebno nastaviti sa usklađivanjem sektorskih propisa sa Zakonom o planiranju izgradnji, povećati efikasnost rada javnih preduzeća kod izdavanja uslova za projektovanje, usaglasiti naknade, ali i uspostaviti elektronski katastar koji bi omogućio veću pravnu sigurnost i pospešio efikasnost upisa prava, te unapredio ažurnost, dostupnost, pouzdanost katastra. Posebno je zahtevan zadatak obezbediti da čitava teritorija Srbije, a pre svega područja koja su najatraktivnija za izgradnju, budu uređena prostorno-planskom dokumentacijom.

NE: Nacrt Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova trebalo bi da se uskoro nađe pred poslanicima. Na koji način će ovaj zakon olakšati proces upisa prava svojine za građane?

Dušan Vasiljević: Nacrt Zakona, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog geodetskog zavoda, NALED-a i USAID BEP-a, uz konsultacije sa predstavnicima Ministarstva privrede, komora advokata, javnih beležnika i izvršitelja i drugim zainteresovanim akterima, smanjiće broj procedura i ubrzati postupanje katastra. Cilj je da građani sve obaveze u vezi sa upisom nekretnine u katastar završavaju jednom posetom javnom beležniku. Trenutno je procedura komplikovana i neophodno je zastati na četiri različite stanice, čekati pred šalterima i pripremati dokumentaciju u papiru. Usvajanjem zakona u predloženom obliku nastavlja se sa digitalizacijom, koja će omogućiti veću efikasnost postupaka upisa i unaprediti ažurnost katastra.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.