Većina članica AmCham-a prognozira pad profita, ali ne i broja zaposlenih

Drugo po redu istraživanje Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o uticaju COVID-19 na poslovanje pokazuje da iako 60 odsto kompanija koje su članice te organizacije ima teškoće u poslovanju, većina njih planira da zaposlenost zadrže na postojećem nivou.

Članice AmCham-a očekuju pad profitabilnosti za 25 odsto, investicija za 30 odsto odsto, ali većina njih (oko 63 odsto) ne očekuje probleme sa likvidnošću.

Najveći uzrok pada poslovne aktivnosti čak 68 odsto ispitanika nalazi u smanjivanju tražnje za proizvodima i uslugama, što je posebno vidljivo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i nekretnina.

Pored većine kompanija koje nameravaju da ostanu na istom broju zaposlenih do kraja godine (preko 70 odsto), relativno je sličan broj onih koji planiraju novo zapošljavanje (14 odsto) i onih koji očekuju otpuštanje (15 odsto).

Ozbiljnost posledica po privredu najbolje ilustruje poređenje sa rezultatima istraživanja „Sedmo prolazno vreme“ iz 2019. godine, kada je 78 odsto kompanija planiralo rast poslovanja, a 61 odsto njih novo zapošljavanje.

Kada je reč o prognozama oporavka, više od polovine kompanija smatra da će oporavak ekonomije biti postepen i imati oblik slova „U“, dok  zbog očekivanja drugog talasa zdravstvene krize, 22 odsto ispitanika prognozira oporavak u obliku slova „W“.

Ukoliko se COVID-19 zaustavi odmah, oko dve trećine ispitanika procenjuje da je potrebno najviše šest meseci za povratak na uobičajen nivo poslovanja.

Polovina AmCham članica ne koristi i ne planira da koristi mere državne pomoći, dok mere uglavnom koriste mala i srednja preduzeća. Najbolje rangirane mere Vlade među kompanijama su odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, zatim direktna pomoć za mala i srednja preduzeća, pa odlaganje plaćanja poreza na dobit pravnih lica.  

Američka privredna komora ukazuje da je potreban drugi talas mera namenjen posebno pogođenim sektorima, turizmu  i saobraćaju, uz razmatranje mera za pomoć građevinskoj industriji i sektoru prometa nepokretnosti.

Gubici posebno pogođenih sektora, npr. hotelijerstva u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu su preko 90 odsto, a oporavak  na nivo poslovanja prisutan pre trenutne krize se ne očekuje pre 2023. godine.

Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore, zahvalio se Vladi Srbije na razumevanju za potrebe privrede i otvorenosti za sugestije i rekao da je ovakvo istraživanje jedan od najboljih načina da se pomogne u formulisanju i praćenju efekata mera za brži oporavak privrede.

Istakao je i činjenicu da, iako privreda beleži značajne padove prihoda, primetan je i veći optimizam u očekivanjima u poređenju sa rezultatima istraživanja koje je sprovedeno početkom marta. 

„U narednom periodu snažan fokus mora da ostane na smanjivanju svih, pogotovo administrativnih troškova poslovanja, i ako smo nešto naučili iz prethodnog perioda to je svakako da možemo da povećamo stepen digitalizacije svih servisa i procesa države  i po tom osnovu smanjimo troškove. Takav pristup predstavlja ključ bržeg oporavka privrede i dobru osnovu za razvoj i unapređenje  servisa i proizvoda u privatnom sektoru“, rekao je Petrović.