Većina građana smatra da je filantropija nedovoljno razvijena

Polovina građana Srbije smatra da je dobročinstvo, odnosno filantropija, nedovoljno razvijena u Srbiji, a tri četvrtine da joj se ne pridaje dovoljno značaja, rezultati su drugog po redu istraživanja „Filantropija i mi„, koju je sprovela Trag fondacija.

Prema rezultatima istraživanja, najsnažniji motivi građanima da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema.

Najveću motivisanost građani su pokazali kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja.

I pored loše materijalne situacije, zabeležen je rast prosečne vrednosti pojedinačnih donacija u odnosu na 2018. godinu.

Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, navodi da građani smatraju da kompanije trebaju više da se uključe u doniranje, a mediji u izveštavanje o filantropskim akcijama. 

„Najmanja očekivanja građani imaju od sebe samih. Beleži se i pad samopouzdanja u efekte sopstvenih napora. Dve trećine građana je 2018. godine smatralo da učešće građana u filantropskim akcijama ima značaj za celo društvo, dok 2020. godine to smatra samo 50 odsto“, navela je ona.

Menadžerka programa USAID Srbija Jelena Avramović ocenila je da država ne može da vidi niti reši sve probleme građana, a da je na akterima civilnog društva da započnu promene, podstaknu građane na aktivizam, ali da ne treba zanemariti uticaj medija u tome.

„Njihovo izveštavanje je važno, važan je način na koji se izveštava o tim inicijativama, jer jedan loš slučaj može da parališe društvo na jako dug period. U Sjedinjenim Američkim Državama se dobročinstvo ne oporezuju, kao i u većini drugih zemalja, a u Americi se ljudi utrkuju ko će dati više, kako bi imali osnov za umanjenje poreza“, kazala je ona.

Avramović dodaje i da reforma ne mora da krene od poreskog sistema, da trenutno postoje opipljivije tačke koje se mogu poboljšati, kao što je kreiranje okruženje od donacije hrane.

„Nažalost, trenutno se kompanijama više isplati da hrau unište nego doniraju, moguće je ukinuti bankarske provizije  na donacije, i mnogi drugi sitne koraci kako bi unapredio okvir za davanje. Na državi je da te uslove stvori, a na nama da iskoristimo sve njih i imamo inicijativu“, zaključila je ona.

Alek Kavčić, dobitnik VIRTUS nagrade za individualni doprinos filantropiji za 2020. godinu, kazao je da filantropija ne mora da bude usmerena samo prema ugroženima, već prema opštem dobru, na ljudska prava, kao što je pravo na čist vazduh.

Navodeći svoje američko iskustvo, navodi da SAD prepoznaju filantropske donacije kao praktičnu pomoć naporima države.

„Svaki (poreski obveznik) pomaže državi, ali filantrop sam usmerava novac u akcije koje želi. Filantrop-pacifista nema kontrolu (nad tim) da li njegov porez ide na nabavku naoružanja, ali ako ste protivnik toga, kao filantrop možete da usmerite novac na ciljeve do kojih vam je stalo“, kazao je Kavčić.

Istraživanje je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Koaliciju za dobročinstvo predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno je čine Trag fondacija, Smart kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.