Velika Britanija i EU u vremenskom tesnacu oko Bregzita

Posle debakla Tereze Mej u parlamentu na glasanju o predlogu sporazumnog izlaska UK iz EU koji je odbijen sa istorijski nezabeleženom većinom 230 glasova protiv, otvorene su „sve karte“.

Nervoza oko ishoda izlaska UK iz EU je znatno povećana, jer se 29. mart kao dan izlaska približava, a da ne postoji jasna perspektiva šta će se desiti.

U „optimalnom“ scenariju, Tereza Mej će uspeti par nedelja pre 29. marta nekako da „skupi“ dovoljan broj poslanika, na primer uz pomoć dela opozicionih laburista. U tom slučaju ekonomske posledice Bregzita biće minimalne, pošto se u prelaznom periodu (do kraja 2020. godine) predviđa potpuno isti trgovinski režim kao i do sada (UK ostaje u carinskoj uniji bez prava glasa). Doduše, sve dok se ne usaglasi trajni trgovinski sporazum, time se neće rešiti međusobni odnos na dugoročnoj bazi. 

Treba imati u vidu da ako se odluka o usvajanju „dila“ Tereze Mej usvoji uz pomoć opozicionih poslanika, preti da dođe do raskola unutar Konzervativne stranke (ali i Laburističke) sa nesagledivim posledicama na politički sistem, uz verovatni pad vlade, nove izbore i mogućnost pokretanja novih sporova u nameri da se „raskinu stege“ koje će biti nametnute sa postojećim dogovorom.

Ako se ne postigne nikakva odluka do 29. marta, po pravilu sledi takozvani „tvrdi Bregzit“, odnosno napuštanje EU bez sporazuma. To podrazumeva da će se u odnosima između nekadašnje članice i ostatka EU uspostaviti carinski režim po pravilima Svetske trgovinske organizacije. Da ne bi došlo do prekida avio i pomorskog saobraćaja, biće neophodno u kratkom roku postići velikih broj posebnih ugovora, u protivnom može doći do potpunog prekida saobraćaja.

Ovakav režim podrazumeva uspostavljanje carinske (i inspekcijske) kontrole na granicama. To bi, bar u kratkom vremenskom periodu, dovelo do stvaranja ogromnih gužvi na lukama sa obe strana Kanala, kao i posebne probleme sa graničnom kotrolom na Irskom ostrvu, nestašicu roba na ostrvu i prekid određenih proizvodnih ciklusa. 

Niz kompanija planira da se dislocira sa ostrva, prognoze Engleske banke su prilično sumorne, a čini se izvesnim da će u slučaju „tvrdog Bregzita“ u UK nastupiti recesija.

Međutim, situacija je za obe strane nepovoljna. UK neuporedivo više uvozi robe iz ostatka EU nego što izvozi, pa će najveći problem imati izvoznici u VB, jer će se suočiti sa carinskim postupkom (i sa mogućnosti da UK njihove proizvode nabavlja sa istim carinama povoljnije iz ostatka sveta). Samo Irska izvozi preko 5 milijardi evra, pretežno hrane, pa su već zatražili i finansijsku podršku Brisela zbog neminovnih gubitaka. 

Preko 30.000 francuskih firmi izvozi u UK. Briselski budžet će biti uskraćen za zamašnih 40 milijardi evra koliko je prihvatila da plati Tereza Mej za sporazumni „razvod“. Nemački industrijalci su već upozorili svoju vladu da kontinent čeka moguća recesija u tom slučaju.

Sve više se spominje mogućnost da će Tereza Mej zatražiti prolongiranja roka za Bregzit u nadi da će se nekako ispregovarati povoljniji ugovor ili da će zastrašiti poslanike sopstvene stranke da glasaju za bilo kakav dogovor kako bi izbegli „tvrdi Bregzit“. Takva opcija bi se na kraju svela na kupovinu vremena, kako bi se došlo do prvog ili drugog scenarija.

Nije isključena ni mogućnost da se „poništi“ Bregzit, što je postalo pravno moguće nakon odluke Evropskog suda pravde. Takav scenario gura čvrsto neoliberalno elitno jezgro i iza njega stoji deo poslanika koji pre svega insistiraju na novom referendumu, u očekivanju da će većina glasača drugi put biti protiv Bregzita, zastrašena posledicama izlaska iz EU. Ovakav scenario je veoma opasan, jer postoji mogućnost da se na referendumu potvrdi odluka o Bregzitu i onda jedino preostaje „tvrdi“ izlazak. 

Ako bi se povukla odluka o Bregzitu putem referenduma ili parlamentarnim manevrom, usledila bi dugotrajna politička kriza u UK, gde bi se postavilo pitanje da li narod uopšte može da ima pravo odlučivanja u najstarijoj evropskoj demokratiji.

Postoji i mogućnost da će u poslednjem času iz Brisela biti ponuđeno rešenje koje će zadovoljiti pobunjene poslanike Konzervativne stranke, kako bi se bez trzavica usvojio izmenjeni ugovor za Bregzit, ali se ovakav scenario čini praktično nemogućim jer bi unutar EU nastupili brojni sporovi, posebno sa Irskom.

Bogdan Petrović